Zgrada narodnog muzeja u Vranju postoji od davne 1765. godine. Medjutim, tu nije oduvek bio muzej, niti je zgrada podignuta sa namerom da ikada to postane.
Zgrada koja se nalazi iza narodnog muzeja i koja je sada restoran, takođe, nije izgrađena sa namerom da to i bude. U početku, kada su izgradjene, te dve zgrade su bile pašin konak.
Pašin konak je sagradio Rauf-beg Džinić 1765. godine. Konak se sastoji od dve zgrade. U prvoj zgradi bio je selamluk za boravak muškarca, u kome je živeo paša, a u drugoj haremluk, deo u kome su bile smeštene pašine žene. Zgrada u kojoj je boravio samo paša nalazila se na ulici, a zgrada haremluka u dvorištu.
Kada se Vranje oslobodilo od Turaka, Abdulj hanuma, ćerka poslednjeg vranjskog paše Husein paše, prodala je zgradu vladici Pajsiju koji ju je kasnije poklonio gradu.
U toj zgradi je bila otvorena i prva Gimnazija od 1881. do 1932. godine, koju je, kao sedmorazrednu, pohadjao i Borisav Stanković, a profesori su mu bili Radoje Domanović, Jaša Prodanović i još drugih. Zatim Gimnazija postaje opština.
U zgradi nekadašnjeg selamluka se nalazi Narodni muzej kao Muzej narodnooslobodilačke borbe od 1960. godine. Vremenon je muzej pored istorijskog, dobio i odeljenje arheologije dopunjeno numizmatičkom zbirkom i odeljenje etnografije.
Naš narodni muzej u svojim zbirkama ima preko 15000 predmeta, bogatu istoriju i lepu priču.
Autor: Miljana Pešić