Naša mlada Vranjanka o svom životu sa porodicom u Singapuru

0
236

Sigurno ste mnogo puta do sada čuli kako neko govori da bi najradije spakovao kofere i otišao da živi na nekom drugom mestu. Međutim, mali broj ljudi se usudi da tako nešto stvarno i učini, a razloga za to je mnogo.

Želimo da vam predstavimo Stefaniju, mladu ženu iz Vranja koja je bila dovoljno hrabra da spakuje kofere i zajedno sa svojom porodicom se otisne u pustolovinu zvanu Singapur.

Reci nam nešto o sebi i svojoj porodici.

Pozdrav svim mojim Vranjancima! Moje ime je Stefanija Georgieva Hornjak. Iako sam rođena u Makedoniji, veći deo svog odrastanja sam provela u Vranju. Studentski život me je odveo u Novi Sad, gde sam upoznala Petra i udala se za njega. Ubrzo smo dobili i dvoje dece. Malo nam se usporio tempo života sa mališanima, i bila nam je potrebna neka promena. Petar je bio deo internacionalne firme i prilike za život van Srbije su bile realna opcija, samo je trebalo odabrati pravu destinaciju. Singapur nam se učinio kao zanimljivo i bezbedno mesto, i zato smo njega prihvatili. Ja sam  oduvek zamišljala kako živim na moru gde je leto tokom cele godine i kako slavim Novu Godinu na plaži što nam se na neki način i ostvarilo. Avanturista sam i obožavam putovanja, sanjala sam o Baliju, Tajlandu, Filipinima dok smo bili u Srbiji i često nagovarala Petra da odemo na letovanje, ali je njemu bilo strašno da krene na put od 20-tak sati avionom sa malim detetom.  A onda smo dobili Leu i imali dvoje male dece, sina od skoro 3 godine i bebu od 9 meseci, kada smo preselili život daleko od Srbije.  Srećom, pa smo se doselili u Singapur, gde su nam sada sve te egzotične destinacije bile na oko 2 sata leta, po veoma pristupačnim cenama.  

Stefanija i ćerka Lea

Otkud na instagramu ime Zovi me Moz? I da li bismo mogli u neko skorije vreme da te očekujemo kao travel blogerku?

Zovi me Moz – to je bio period moje trudnoće sa Maksimom kome sam se toliko radovala, da sam unapred smišljala priče i bajke koje bih mu pričala, a gde bismo nas troje bili glavni junaci. Ne smem da otkrivam njihova imena. To je i period kada sam otvarala instagram profil, a kako je bilo popularno imati drugačije ime, pomislila sam neka bude ovo. Blogerka za putovanja – nisam sigurna. Na svom instagram profilu delim neke informacije koje nama pomažu da jeftinije putujemo jednom mesečno (kao npr video oko povoljnijih avionskih karti), izleti koji nam približavaju istoriju i tradiciju ljudi koji su tu živeli, šta jedemo, ali i dosta toga o našem životu u Singapuru i generalno Aziji. Jer mi najviše ljudi postavlja pitanja o kulturološkim razlikama kod nas i u Singapuru: kako izgleda naš život ovde, da li ima naših ljudi, kako smo ostvarili prijateljstva sa ljudima iz Kine i Indije. Tako da mi je fokus na svakodnevni život u Singapuru uz prikazivanje života u Aziji. Čini mi se i da smo zanimljivi ljudima jer tako često putujemo sa decom, ali mi to stvarno ne vidimo kao ništa neobično. Oni su prosto dosta navikli na takav tempo i stalno traže da idemo na aerodrome da gledaju avione. 

Kako je to živeti u Singapuru?

Kao da si stalno na nekom putovanju. Sve tako lepo uređeno, ima puno cveća, svuda su parkovi, igrališta za decu. Deci je posebno zanimljivo što mogu slobodno da vide veverice, kornjače ali i po kojeg majmunčića i mnoge druge životinje. Ono što ti daje dodatni osećaj kao da si u nekom hotelu na putovanju je da na ulazu u zgradu imamo obezbeđenje i recepcionera, u dvorištu bazene, teretanu i igralište za decu. Moram da napomenem da je ovakav vid gradnje počeo isključivo da bi se privukli stranci kada je počeo razvoj Singapura, i da prosto tako živi oko 20% stanovništva u tim privatnim naseljima ili kondoima (tako da je to ovde standard za ta privatna naselja – naravno ima i skupljih i jeftinijih). Većina Singapurćana živi u državnim stanovima koje je Singapur gradio za svoje stanovnike i prodavao po subvencionisanim cenama kako bi mogli sebi da priušte stan. Cene za kupovinu npr. stanova u privatnim naseljima je u proseku oko 1.000.000€ dok se državni mogu naći i za 200.-300.000. S tim što državne stanove mogu kupiti samo njihovi državljani ili bar trajni rezidenti i to ukoliko ima preostalih (jer država ima kvote jednako raspodeljene za sve nacionalnosti, kako bi podjednak broj njih živeo u jednoj zgradi i na taj način negovali multikulturalnost. Grad nudi široku paletu mesta u kojima možete da uživate, stalno se nešto novo gradi ili menja tako da imaš novi osećaj kad posetiš isto mesto ponovo. Singapur pruža i jedinstvenu priliku da delimo život sa još 4 druge nacije (Kinezi, Indijci, Malajci i Euro Azijati), upoznamo njihove načine života, hranu, kulturu, vaspitanje dece (čime sam pozitivno iznenađena jer ne viču na decu, a ona su jako mirna i poslušna – vikanje je za njih kao da su izgubilii ponos pa retko kad mozemo da čujemo da neko viče). Nije baš tako velik, ali je na super lokaciji za letove po Aziji pa se u kratkom roku nađemo u nekoj drugoj državi.

Stefanija sa svojom porodicom.

Koliko dugo već živiš tamo i da li si se navikla na takav način života?

Ovde smo malo više od godinu dana. Privikla sam se jako brzo na lepe uslove (teže mi je išlo sa azijskom hranom i klimom jer je vlažnost blizu 90% tokom cele godine), ali sam imala dosta trenutaka da mi nedostaju porodica i prijatelji tako da mi je to najviše otežavalo da se skroz prepustim novom okruženju. Puno su mi olakšale česte posete prijatelja, a kasnije i porodice. Nisam verovala da ćemo imati goste jer je dosta daleko (najbolja varijanta leta je nekih 15 sati) i uvek se oduševim kad mi neko napiše da planira da nas uskoro poseti. 

Stefanija sa svojom porodicom, rođenim bratom i njegovom devojkom.

Šta ti se najviše, a šta najmanje dopada kod života u Singapuru?

Volim što je svuda oko nas čisto, dosta se koristi visoka tehnologija i osećamo se kao da živimo u državi iz budućnosti, jedno 200 godina dalekoj, gde su često roboti čistačice, metroi bez vozača (njima upravlja veštačka inteligencija). Stanovi su prostrani, ali treba biti pažljiv kod pretrage stana – jer mi nismo znali npr. da se u njihovim stanovima rerna pa skoro ne može naći jer je oni ne koriste, mašina koja pere samo hladnom vodom. Organizovano (ali ovo će biti i prednost i nedostatak). Prednost jer za sve imaju procese, znaju se pravila, sve ide dosta lagano i brzo, radi se preko interneta i zaista su efikasni. Negativna strana organizovanosti je što preteruju sa zakonima (nema žvakanja žvake i kazna je oko 500 dolara, ako ne pustiš vodu u javnom WC-u 150 dolara, za bacanje smeća na ulici, kazna je 1000 dolara za prvi put, a 2000 dolara za drugi. Nije dozvoljeno jesti ni piti u javnom prevozu. Mislim da je ovo bilo najteže objasniti bebi od 9 meseci i starijem detetu od 3 godine da ne mogu bilo kad biti gladni, i da moramo da se bolje organizujem kako se to ne bi dešavalo u javnom prevozu.

Koja je sledeća zemlja u kojoj bi volela da živiš?

Brazil bi bio idealan hub za putovanja (kao što je to trenutno Singapur za Aziju) Južnom Amerikom koja mi je naredna velika želja. Ipak, nije najbezbednije za život sa porodicom tako da nismo još uvek sigurni gde ćemo naći državu koja će nam pružiti ovako super uslove, a i da bude na dobrom mestu za putovanja. Jer upravo se na putovanjima trudimo da se što više upoznajemo sa lokalcima i vidimo način na koji žive (u Aziji nam u tome najviše pomaže što angažujemo vozača koji nas vozi u obilaske i usput nam objasni pravu situaciju koja je turistima nevidljiva). 

Mi na putovanja gledamo kao I na najbolju investiciju u nas četvoro – da budemo tolerantniji, snalažljiviji, da deca budu fleksibilnija i prilagodljivija novim promenama, da naučimo još koji jezik (ja se zabavljam kineskim i na početku sam, ali dosta mi je zabavna cela ta priča iza njega i generalno asocijacije koje imaju kod znakova); Maksim i Lea skoro da nisu reč engleskog znali kad smo došli ovde, a sada razmišljaju na engleskom. Zahvaljujući vrtiću, Maksim sluša i sat vremena dnevno kineski pa je i kroz pesmice izložen još jednom stranom jeziku, što je odličan stimulans za njegov razvoj a i u najboljem su periodu kad jezik uče spontano i brzo. Srpski negujemo kod kuće. 

Saveti ljudima koji se uskoro sele u drugu državu, šta je to bitno za početak kako bi olakšali svoj boravak tamo?

Idi i sve probaj. Kad god imaš priliku, koliko god neobično i daleko zvučalo mesto, prihvatite i odite. Upoznajte nove načine života, usvojite dobre navike, nađite šta vas to ispunjava i čini srećnim. A onda se vratite u Srbiju i doprinesite našoj državi da bude još bolje mesto za život. Jer najlepše je među svojima. I naravno, raspitajte se što više o mestu gde biste živeli. Ako se odlučite za neku dalju državu, na internetu ima puno informacija. Nama se sajt Numbeo pokazao kao dobar za poređenje standard života (uporedili smo Srbiju i Singapur, stavili naše plate i troškove, i sajt nam je pokazao koliko plata treba da nam bude da bi živeli sličnim životom u Singapuru), ipak postoje neke stvari koje naučite tek kada se preselite i počnete da živite svojim tempom života – tek tada znate koliko vam je potrebno.  I makoliko god organizovan prelazak bio, uvek treba biti spreman na nepredviđene situacije. Mi smo mislili da smo pokrili svaki detalj – od toga da nam je firma plaćala za prenos stvari (mada nismo ništa poneli), preko avio karti, smeštaja za prvih mesec dana, čak i plate unapred kako bi imali da živimo. Međutim – problem sa tom platom je bio što su je davali u obliku čeka i mogla je da se unovči po otvaranju tekućeg računa za koji je trebalo min 2 nedelje. Sreća pa smo ipak poneli pare koje smo mogli da trošimo dok se ne sredi sve. I prva 3 meseca su najteži period jer ne znamo koliki su troškovi, koliko će nam para trebati, sve nam je delovalo skupo. Tako da kad smo se navikli, bilo je lakše organizovati se.

Vožnja brodićem
Hong Kong

Intervju radila: M. P.

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime