Svi smo svesni da medicina ranije nije bila na zavidnom nivou. Nije se toliko vodilo računa o ličnoj higijeni što je naravno uzrokovalo brdo zdravstvenih problema.
Što se tiče bolesti zuba, uglavnom karijesa, oboljevali su prvenstveno ljudi iz viših slojeva, upravo zbog toga sto su šećer i slatkiši predstavljali luksuz za siromašno stanovništvo. Na primer, Kraljica Elizabeta I imala je užasne zube o kojima je pisao Francuski ambasador 1597. godine, a Luji XIV do svoje četrdesete godine već nije imao nijedan zub. Napokon, 1877. godine Colgate lansira prvu farmaceutski izrađenu pastu za zube. Ljudi su počeli da vode računa o svojim zubima, međutim iz estetskih a ne zdravstvenih razloga. Pravile su se i proteze od zuba nilskih konja, od porcelana, ali i takozvani Vaterlo zubi (proteze napravljene od ljudskih zuba, uglavnom uzimanih sa leševa vojnika poginulih u bitci kod Vaterloa). Vaterlo zube nosio je i Džorž Vašington, upravo zbog imidža (jak vođa mora da ima i jake zube).
Nasuprot popularnom mišljenju, ukrašavanje zuba nije ništa novo. Još u VI veku p.n.e. vladari plemena Maja stavljali su dragulje na zube (na primer od žada). Etrurske zene stavljale su zlatne žice oko zuba kao modni detalj. Dame su 1870-ih nosile dijamante na zubima zato što je to mesto gde ih svi mogu videti ali ih niko ne može dotaći. Na Karibima i Jamajci bile su popularne zlatne zubne navlake. Sedamdesetih godina imigranti sa Kariba dolaze u New York i tada trend zlatnih zubnih navlaka postaje poznatiji. Razvojem hip hop i sličnih muzičkih industrija zubne navlake dosežu vrhunac slave. Pravljene su od zlata, srebra, dragulja itd. Početkom 21. veka bilo je moderno nositi raznobojne adhezivne zubne dragulje koji su uglavnom bezopasni ali mogu predstavljati problem ukoliko dođe do nakupljanja bakterija oko istih. Povratkom ,,Y2K“ esterike ovaj trend se vraća u modu ali ne u tolikoj meri.
Autor: Teodora Djordjević