Ako se držimo statistike, ona će pokazati da su većina umetnika muškarci i to će se kao argument koristiti za opravdavanje mnogih seksističkih komentara upućenih ženama. Ne upućujući uvredu radu nekog umetnika, a ni samom umetniku, govorićemo o umetnicama: ženama čiji rad istorija nije prepoznala. A tu leži jednostavan problem: kroz istoriju žene su stvarale u senci, pod inicijalima ili lažnim imenima, jer drugačije njihovu umetnost ne bi prepoznali ili cenili.
Čak se i danas o njima zna vrlo malo. Zato je ovaj članak posvećen njima.
Nadežda Petrović
Ja hoću da budem slikar, a ne žena. Žena ima dosta, a i ti si ih dosta spremila za taj poziv, no još nemaš umetnika. -Nadežda Petrović, Pismo majci, 1899. godine
Nadežda Petrović je bila srpska slikarka i fotografkinja. Takođe je i jedna od osnivača Kola srpskih sestara. Njen opus obuhvata oko trista ulja na platnu, stotinu skica i studija i nekoliko akvarela. Pripada pravcu fovizma.
Za vreme svog života i stvaranja nije bila shvaćena od strane drugih umetnika sa ovih prostora, jer je u odnosu na njih stvarala ispred svog vremena, a prateći evropsku umetnost. Išla je zu korak sa evropskim ekspresionizmom i apstrakcijom.
Pored toga, ona je i prva žena ratni fotograf. Fotografijom se bavila za vreme Prvog svetskog rata.
Milena Pavlović Barili
Barili je poreklom iz poznate italijanske umetničke porodice. Bila je slikarka i njen rad ostavio je značajan trag u istoriji umetnosti.
Bila je veoma cenjena u Evropi i Americi, dok je Srbija njeno stvaralaštvo kritikovala govoreći da njenim delima nedostaje patriotizam.
Što se samog stvaralaštva tiče, njen stil odlikuje veliki uticaj renesansne umetnosti i broji se oko 300 njenih slika. Pored toga, pisala je i poeziju na španskom, italijanskom, francuskom i srpskom jeziku i napisala je oko 60 pesama.
Marija Ana Mocart
Marija Ana Mocart bila je starija sestra poznatog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta i veruje se da je bila jednako talentovana kao i njen brat, a možda i talentovanija.
Već u sedmoj godini života počela je da svira čembalo i bila je sposobna da izvodi veoma zahtevne muzičke komade i da napiše note za gotovo svaku kompoziciju koju čuje. Sam otac ju je opisao kao jednu od najveštijih izvođača u Evropi.
Do svoje osamnaeste godine išla je na turneje sa svojim bratom. Međutim, kako je u to vreme samo devojčicama bio dozvoljeno da nastupaju javno, a za devojke i žene je značilo gubitak reputacije, ona je time prestala da se bavi.
Ipak, do samog kraja života nije prestala da se bavi nekim vidom muzike.
Anđelika Kaufman
Anđelika Kaufman bila je švajcarska neoklasična slikarka koja je imala veoma uspešnu karijeru. Bila je slikarka istorije, portreta, pejzaža i dekorativna slikarka.
Bila je jedna od članica i osnivača Kraljevske akademije u Londonu 1768. godine.
Ipak, njen uspeh nije joj obezbedio mesto koje zaslužuje. Zanimljivo je da na grupnoj slici osnivača Kraljevske akademije ona i Meri Moser (takođe jedna od osnivača) nisu smele biti prikazane zajedno sa muškim osnivačima već su uključene samo na posebnim portretima.
Autor: Milica Jovanović