Novinar Aleksandar Stojković (35) iz Vranja, koji danas živi i radi u Americi, do pre četiri godine javnosti na jugu Srbije bio je poznat po oštrom i kritičkom izveštavanju sa društvene i političke scene, a od pre četiri meseca, sasvim slučajno, postao je internet atrakcija pod imenom “Rođak iz Amerike”. Naime, Stojković je snimio nekoliko, pa onda još nekoliko…video klipova u kojima na satiričan način “predstavlja” život prosečnih Srba u Americi.
-Sasvim slučajno, iz dosade, snimio sam prvi klip i objavio ga na svoj lični Facebook profil. To je bio moj navodni razgovor sa rodbinom iz Srbije preko video poziva u kome foliram kao da se javljam sa egzotične plaže na obali Nju Džerzija. Po završetku razgovora ustajem sa hladnog betona na terasi stana u kome živim i otkrivam surovu realnost. Taj klip je oduševio mnoge ljude koji su me pratili na toj društvenoj mreži, što me podstaklo da nastavim sa snimanjem videa, sličnog sadržaja. Video sam da to nailazi na opšte oduševljenje mojih virtuelnih prijatelja, pa sam rešio da otvorim stranicu na Facebook-u, profil na Instagramu i kanal na Youtube-u. Morao sam da smislim neki upečatljiv naziv, pa mi je neko od pratilaca predložio da to bude “Rođak iz Amerike”. Iako mi je to u početku zvucalo ruralno, prihvatio sam predlog i tako je sve krenulo – kaže Stojković i dodaje da su svi video snimci isključivo plod njegove maste i da nemaju veze sa stvarnim događajima i ličnostima.
Kako ističe, na Facebook-u je u momentu otvaranja stranice imao svega 94 pratilaca, dok je na Instagramu startovao sa samo 34 followera. Danas, broj pregleda i lajkova meri se hiljadama.
– Najpre su stranici pristupili moji stvarni prijatelji i poznanici, a onda je broj pratilaca počeo da raste, jer je dosta ljudi delilo (šerovalo) te video snimke. U ovom momentu na Facebook-u me prati oko 4.600 korisnika, dok je na Instagramu nešto više od 2.300 ljudi, sa tendencijom rasta. Cifre se menjaju iz sata u sat, a za sve je “kriva” Jelena Karleuša koja je podelila sa svojom publikom moj video klip. Ideja mi, od samog početka, nije bila da sad ja postanem influenser koji će od svega ovoga da zarađuje. Ne, to me ne zanima, ali mi svakako prija i znači to što se sve više ljudi priključuje Rodbini, tj. Rođaku. To mi govori da su klipovi zanimljivi. U početku sam izbacivao po jedan video dnevno, ali sada je to malo ređe, jer neću da dosađujem ljudima. Sve ovo radim iz ličnog zadovoljstva. Privatno prolazim kroz ne baš lep period, pa mi sve ovo dođe kao izduvni ventil, očigledno na radost i onih koji me prate – priča Stojković.
On kaže da inspiraciju pronalazi svud oko sebe, u ljudima koji ga okružuju, svakodnevnoj komunikaciji, ali i domaćim(srpskim) medijima.
– Ideje su svuda oko mene. U momentu kada nesto neočekivano vidim, kada se nešto na ulici nesvakidašnje dogodi ili neko od moje dece nešto interesantno izgovori, to mi odmah “pali lampicu” i uzimam kameru. Naravno, ima dosta i ranije osmišljenih video snimaka, ali oni spontani su definitivno najbolji i najkvalitetniji. Trenutno su najaktuelniji klipovi vezani za rad službenika srpske Ambasade u Njujorku. Ja moram da napomenem, za one koji ne znaju, da Ambasada u Njujorku ne postoji. Imamo konzulat u kome radi nekoliko ljudi i to je sve. Nikada tamo nisam ulazio, što znači da sve to što snimam navodno iz Ambasade zapravo dolazi iz dela mozga u kome je smešten moj imaginarni svet – Dakle, sve je potpuno izmišljeno. Puštam mašti na volju i to se ljudima dopada – ističe Aleksandar.
On dodaje i da pored onih koji javno komentarišu klipove, dobija dosta poruka podrške u inboksu.
– Dosta ljudi mi se javilo sa svih krajeva sveta i to je super, znači mi i podstiče me da nastavim da se zajedno sa njima zabavljam na račun svih nas. Slagao bih ako bih rekao da nije bilo i loših komentara, ali na njih ne obraćam pažnju. Jednostavno, kome se dopada neka gleda, kome se ne dopada, postoji opcija “unfollow” i jednim klikom se rešava problem. Ti loši komentari uglavnom su sa nekom poentom da ja navodno ismevam Srbe u dijaspori i sprdam se na račun zemlje iz koje dolazim. Glupost čista. I ja sam Srbin i to će zauvek tako ostati. U Srbiji imam familiju, prijatelje i drage osobe, pa bi potpuno idiotski bilo da se sprdam na račun ljudi koji tamo žive. Dakle, sve ovo je isključivo u cilju zabave – izričit je Stojković.
Inače, za sobom ima novinarsku karijeru dugu 13 godina. Radio je na lokalnim i regionalnim radio i TV stanicama, ali i kao novinar – dopisnik nacionalnih dnevnih listova sa juga Srbije.
– Iako sam se dugo bavio novinarstvom…moja prva i najveća ljubav je gluma. Nakon srednje Železničke škole u Beogradu polagao sam prijemni ispit na katedri za glumu Fakulteta dramskih umetnosti, u klasi Dragana Petrovića Peleta. Naravno da nisam prošao, zbog “nedovoljnog talenta”, verovatno Onda je stvar bila rešena na Akademiji umetnosti BK u klasi Ivana Bekjareva, ali tu nisam mogao da nastavim, jer jednostavno nisam mogao da priuštim 4.000 tadašnjih maraka godišnje za školarinu. U isto vreme, radio sam u amaterskom pozorištu “Teatar na kraju grada”. Tu sam najviše i naučio o glumi od sjajnih mentora Emice Dačić, Boleta Stošića i Ružice Sokić. Takođe, bio sam član ekipe dramskog studija “Maske” pod umetničkim rukovodstvom reditelja Vladimira Putnika. U to vreme učestvovao sam u popularnom kvizu za glumce amatere “Generalna proba” na Trećem kanalu i osvojio drugo mesto u finalu. Do snimanja obećanog filma nikada nije doslo, a i Treći kanal je propao.
-Nakon što sam shvatio da ću teško napraviti bilo koju priču vezanu za tu umetnost, rešio sam da promenim “kurs”. Zaposlio sam se kao voditelj na nekadašnjem radiju “Bonton”, a kasnije i na Beogradskoj informativnoj televiziji. S obzirom na to koliko su medijski radnici u Srbiji plaćeni, postalo mi je jasno i da od svoje plate u Beogradu ne mogu da opstanem. Vratio sam se u rodno Vranje i nastavio voditeljsku karijeru na lokalnim radio i TV stanicama. U međuvremenu sam završio školu novinarstva na “Deutsche Welle” akademiji, zatim niz stručnih obuka za voditelje, novinare i prezentere u Evropskom centru za radio i TV, Ambasadi SAD, Centru za obuku BBC…Ubrzo sam napredovao i radio kao urednik informativnog programa nezavisne televizije “017”, a najduže ostao kao novinar na omiljenom mi “OK” Radiju u Vranju, do dana odlaska iz Srbije – kaze Stojković.
On dodaje da je kroz novinarski posao doživeo razne neprijatnosti. Kako ističe, bilo je i krajnje ozbiljnih situacija.
– Da se razumemo, novinarstvo je veoma lep i dinamičan poziv, ali u normalnom okruženju. Ko se jednom “zarazi, izlečenje je dugo i teško”. Međutim, preživljavao sam sve i svašta, od kamenovanja na ulici, do uvredljivih grafita, skrivenih poziva i poruka. Baviti se nezavisnim, kritičkim novinarstvom u Srbiji je mukotrpan posao. I tada bio, a danas tek mogu da zamislim. Ja sam bukvalno pobegao u momentu kada sam počeo da dobijam ozbiljne pretnje. Izvesna privatna Agencija za bezbednost je tada odradila bezbednosnu procenu moje porodice i mene i rezultati su bili losi. Još uvek čuvam screenshoot svih poruka i one u kojoj nepoznati pošiljalac poručuje da će mi decu pokupiti iz vrtića. Većinu dešavanja sam prijavljivao policiji, ali…Istraga je još uvek u toku. S obzirom na to da mi je majka američki državljanin, odlučio sam da svoju porodicu i sebe sklonim na neko bolje i nadasve bezbednije mesto. Od dolaska u Nju Džerzi, gde i danas živim, moja sada bivša supruga i ja radili smo svakakve poslove. Od konobarisanja i isporuke hrane do prljavih poslova, poput čišćenja restorana. Ali, bili smo rešeni da počnemo od nule. Sada je sve to mnogo bolje i drugačije. Trenutno radim u tehničkom sektoru uprave jednog svetskog brenda koji se bavi kreiranjem i proizvodnjom sofisticiranog seksi donjeg veša. Neću da ih spominjem jer nisu platili reklamu. Zarađujem sasvim dovoljno za pristojan život u Americi.
Aleksandar Stojković je u Americi povećao “brojno stanje” svojih naslednika, te danas u Nju Džerziju živi sa troje dece.
-Pored dva maloletna sina rođena u Srbiji, pre tri godine u Americi sam dobio i ćerku, nadam se naslednicu u smislu talenta i interesovanja. Ona mi dosta asistira i pomaže u kreiranju video klipova, a u jednom momentu je postala veća “zvezda” od mene. Voleo bih da se neko od moje dece glumom profesionalno bavi, kad već ja nisam uspeo, ukoliko naravno to budu želeli. Podrzaću ih. I eto, otprilike tako izgleda moja životna priča sa svim prolaznim usponima i padovima. Dakle, da rezimiramo, znam da popravljam železničke semafore, da glumim, izveštavam, a sada sam naučio i čipkaste gaće da sašijem. U svakom slučaju nastavljam da se snimam uz veliku podršku jedne osobe koja mi dodatno daje “vetar u leđa”, a kojoj i ovom prilikom šaljem srculence. Podrska je najbitnija. Voli vas vaš neznani rođak i gledamo se – poručuje na kraju Stojković.
Svi koji zele da prate “život” Rođaka iz Amerike, mogu se priključiti Facebook stranici ili zapratiti istoimeni Instagram profil.
Preuzeto sa serbiantimes.info