Česme i bunari u Vranju su u prošlosti bili najposećenija i najznačajnija mesta. Ništa se nije dešavalo ako se o tome nije pričalo dok se na česmi toči voda ili vadi iz bunara.
Tu su se sretale i rađale mnoge ljubavu, započela su mnoga prijateljstva širili su se ,,abrovi”. Ova mesta su u životu ljudi prisutna svakodnevno i iz tog razloga su opevana u pesmama, kako bi ostala zabeležena i upamćena.
Jedna od najpoznatijih česama jeste Mačkina česma, u dolini Gradske rece, u Nemanjinoj ulici, ispod Bujkovskog mosta.
Legenda kaže da je česma podignuta zbog okajanja greha. Naime, podigao je Turčin kako bi okajao grehe za smrt kaurke Dimane, nesrećne Srpkinje kojoj su Turci ubili tri sina.
Dimanin muž, Taško, nakon što se zamerio Turcima, morao je da pobegne iz Srbije ostavljajući svoju ženu samu sa jednom mačkom. Dimana je ostala da čeka svoj sudnji dan.
Jednoga dana, usled velike tuge, Dimana je izvukla nisku zlatnika koje je dobila na poklon od svog svekra i namenila ih svojoj snahi, ženi najstarijeg sina. Kako taj dan nikada nije došao, nisku zlatnika je stavila mački oko vrata. Turčin, gospodar Tabana, je zbog zlatnika ubio mačku, a Dimana je tada presvisla od tuge.
,,Veliki se nemir useli h Turčinovu dušu. Kako jezivo svetlucaju krupni zlatnici! Da li je on kriv za smrt stare kaurke, koja mu je, u crnini, ličila na čavku? I u besanoj noći podila se misao: sagradiće česmu. I uskoro na pedesetak metara od kamena mosta koji povezuje Panađurište i Tabane počela je gradnja.
Radnici dovezoše kamen čak iz Stubla. Stepenište na prilaz česmi sagradiše u oblik konjske potkovice. Na oba kraka ,,potkovice” ugradiše po jedan kameni stub s fenjerom na vrhu. Njih je svake večeri palio stari Meho, kasapin i kožar. I donji deo grada poče da zahvata svežu i pitku vodu sa Mačkine česme”, zapisao je, u Vranjskim legendama 1, profesor Momčilo Zlatanović.
M. P.