fbpx

Vranjanska umetnica i talenat – Jovana Mitrović

Čaršija: Otkad se baviš crtanjem?

Jovana: Aktivno sam se bavila crtanjem još u osnovnoj školi, pa je nekako bilo i logično da svoje srednjoškolske dane provodim stalno u likovnoj radionici.

Čaršija: Odlučila si da ti umetnost bude na prvom mestu, kako je to dalje teklo?

Jovana: Uz skepsu i negodovanje okoline, uspela sam da upišem grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Vreme je brzo prolazilo, te sam završila osnovne i master studije, a trenutno se nalazim na doktorskim studijama na istom fakultetu.

Čaršija: Kakvo je tvoje viđenje vrste umetnosti kojom se baviš?

Jovana: Nikad nisam nazivala ono čime se bavim umetnošću. Uvek govorim da sam grafičar, a ne umetnik. Volim da koristim paralelu i kažem da student hemije nije nužno i naučnik. E tako je i sa umetnošću, prvo istražuješ tehnike i tehnologije, a onda uz mnogo muke, rada i učenja, mnogo godina kasnije, uspostaviš nešto u svom radu što bi se moglo nazvati autentičnim, e onda si možda umetnik.

Čaršija: Koju vrstu umetnosti zastupaš? Čime se zapravo baviš?

Jovana: Bavim se pretežno grafikom, a ređe slikanjem. Grafika je posebna disciplina i često je ljudi mešaju sa crno belim crtežom, što je pogrešno. Ona podrazumeva pravljenje otisaka na papiru različitim tehnikama štampe. Najpoznatije grafičke tehnike su bakropis, linorez, drvorez, sitoštampa… Hemijskim ili mehaničkim procesima se na ploči od bakra, drveta, kamena, urezuje ili dubi crtež, onda se to popunjava grafičkom bojom ili navaljava valjkom i provlači kroz presu. Ovo je veoma sirovo objašnjenje, ali otprilike se tako dobija grafički list. Recimo, prvi posteri su bili ručno štampane litografije.

Čaršija: Odakle crpeš motivaciju za svoj rad?

Jovana: Što se moje poetike tiče, uglavnom materijal vadim iz filmova ili knjiga, naravno, to samo inicira nešto u radu, mnogo toga se dogodi  spontano. U suštini, tražim elemente koji bi pomogli u građenju atmosfere, te sam se i u mom master radu na temu ,,Melanholija prostora”, bavila napuštenim prostorima i njihovom atmosferizacijom na papiru.

Čaršija: Kakvu poruku šalje umetnost?

Jovana: Ljudi lakše čitaju figurativnu umetnost. Interesantno je što likovni jezik šalje poruku na dva nivoa. Jedan je intuitivni, i to je u stvari neracionalno dopadanje ili odbojnost prema nekom delu, a drugi nivo je više akademske prirode i to čitaju ljudi koji se ozbiljnije bave umetnošću, pa su u stanju da prepoznaju kvalitete na nekoj slici koje laici ne bi primetili.

Čaršija: Kako sebe vidiš u narednom periodu i šta bi poručila mladim talentima kao što si ti?

Jovana: Za deset godina sebe vidim sa dvadeset puta boljim radovima. A ljudima koji su u nedoumici, a žele da se bave umetnošću, poručila bih da se do sada niko nikad nije pokajao.

Slične vesti