I
draga moja,
da, znam da ne voliš tu reč
ko zna koliko te njih
pre mene
tako zvalo
ko zna
koliko te njih
tako volelo
a znaš, draga,
onog poslednjeg dana
ja sam znao
ili ćeš umreti ti
ili ću umreti ja
znao sam,
nešto me presecalo u grudima
i nisam želeo da te pustim,
nije mi bilo dovoljno
ti si uvek bila ta
koja je podsećala da treba poći,
pustiti
i ti si bila ta
koja me podsetila
da treba da umrem
II
i sada,
kad sam mrtav
i kad u meni nema više
ni trunke boli
ostavi me tako
ne podsećaj me,
ne posećuj moj grob,
ne gazi travu iznad moje glave
i ne donosi mi cveće i cigarete
III
dušu mi spališe,
uzeše mi sve
što je na meni vredelo
a ako si me gledala plačući
kako se iz tvoje vatre rađam
i kako mir
u tvojim očima tražim
znajući da ću
zbog tebe
umreti i drugi put
konjima na repove
onda,
pusti da ova mrtva glava
mirno legne
u grob svoj
i ne posećuj me
–miša