Stana Avramović Karaminga je bila vranjska pesmopojka, srpska pevačica i autorka tradicionalne muzike.
KO JE STANA KARAMINGA?
Stana je rođena 1897. godine u selu Kupinince u blizini Vranja i bila je najmlađa ćerka Tome i Magde. Stana Karaminga je sve do svoje udaje živela u vranjskom naselju Odžinka sa porodicom, roditeljima i sestrama: Darinkom (kasnije poznatom kao baba Dika), Vankom i Vaskom. Udala se za Voju Avramovića, koji je poticao iz čuvene vranjske porodice Avramci. Voja je bio vozač po zanimanju i imao je svoju mehaničarsku radnju u Beogradskoj ulici. Odmah preko puta radnje je bila i kuća u kojoj su živeli.
Brojne vranjske pesme koje je Stana sačuvala od zaborava su kasnije postale nadaleko čuvene, neke je čak i sama ispevala. Zbog svog ugleda je mnogim pevačima i muzičkim stručnjacima bila uzor.
Stana Avramović je decenijama prenosila mlađim generacijama izvornu vranjsku pesmu i na taj način je čuvala i negovala. I sama je bila autor nekih pesama, ali je to dugo krila i razloge za tako nešto zna samo ona. Možda je njena želja da bude anonimna kada su autorske pesme u pitanju baš zbog toga što su one spevane prema istinitim događajima i ličnostima.
Poznata vranjska pesma ,,Dimitrije, sine Mitre” je baš jedna od tih pesama koja je nastala po stvarnim događajima, reč je o tragičnoj životnoj sudbini. Priča o nastanku ove pesme je posebno dramatična. Stana je pesmu ispevala 1919. godine.
KAKO JE NASTALA PESMA ,,DIMITRIJE, SINE MITRE”
Dimitrije je bio Stanin brat od tetke sa očeve strane. Oženio se lepoticom Stanom, Karaminginom imenjakinjom, o kojoj se pričalo kako joj od Vranja do Niša nema ravne po lepoti. Bio je to brak iz ljubavi, ali u tom braku nije bilo dece, Dimitrije i Stana ih nisu imali. Zbog čega je sverkva Bosa bila nesrećna i otvoreno patila, stalno im prebacujući to. Umela je često da dobaci, kada bi ugledala njih dvoje kako idu u crkvu: ,,Ajde, sine, pa i dete povedi!”
https://www.youtube.com/watch?v=-vuitPtdZOY
Zbog pritiska nezadovoljne majke, i sam Dimitrije je počeo da prebacuje teret na svoju suprugu, Stanu: ,,Badava, Stano, tvoja ubavinja, kad nesi rodila muško il žensko. Svi se kunev u deca, a ja u tebe!” bile su Dimitrijine reči.
Takvo ponašanje okoline i samog Dimitrija je u Stani budilo očaj toliko da je nameravala da se obesi i tako svina skrati muke. Međutim, Toma Karaminga, Stanin otac, kao neko ko je stariji i ko ima više životnog iskustva, želeo je da spasi brak svom sestriću, te savetuje Stanu, Dimitrijevu suprugu da zatrudnj sa drugim čovekom: ,,Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh”, rekao joj je Toma.
Nije puno vremena prošlo, a vest o Staninom drugom stanju se brzo raširila i sve obradovala. Već je imala četrdesetak godina, zbog čega je bila poštedjeba svakog rada u kući i drugih napornih poslova. I pored toga, porodjaj je bio težak i bolan, a Stana nije uspela da preživi. Beba je bila dobro.
Nedelju dana od nemilog događaja, Toma odlučuje da svom sestriću saopštj tešku istinu. Povređen i skrhkan bolom, Dimitrije je isticao da je njemu jedino važno da je dete Stanino.
Na sedmodnevnom Staninom pomenu, Dimitrije je pred prisutnima izjavio: ,,Ovde, pored moje Stane, da me kopate…” izvadio je pištolj i izvršio samoubistvo. Tri dana od njegove smrti, umire i Bosa, Dimitrijina majka, od tuge, a vrlo brzo i Toma Karaminga – objašnjavala je Stana Avramović, koja je tužnu sudbinu rođaka čula od svoje majke Magde koja je bila na samrtničkoj postelji.
U noći, nakon majčine priče, Stana Avramović Karaminga ispeva pesmu ,,Dimitrije, sine Mitre”. Stana je pesmu dugo čuvala u tajnosti, čak do svoje smrti 1969. godine. Nešto je dodavala pesmi i oduzimala, te je pesma imala nekoliko zvaničnih verzija. Pred smrt je Stana svojim prijateljima priznala: ,,Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu.”
STANIN AMANET
Pesma je bila Stanin život i zbog toga nije iznenađujuće to što je svojim bližnjima u amanet naredila da je ne oplakuju mnogo.
,,Preko crno belo da mi turite i umesto suze da bude pesma.”
Njena poslednja želja je bila da joj na sahrani na klarinetu svira solista Kurta Ajredinović. Kurta Ajredinović je bio izvrstan klarinetista i učitelj vrsnog školovanog mužičara Božidara Bokija Miloševića.
Želja joj je ispoštovana, tog prohladnog 21. februara 1969. godine, uz zubato zimsko sunce koje sija a ne greje, Stanin pogreb je bio drugačiji od ostalih. Tu, ispred sveštenika, a iza pogrebnog venca se mogla čuti mizika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju Stanine omiljene pesme ,,Dimitrije, sine Mitre”.
Međutim, postoji još jedna lirski obojena stara i divna pesma pod nazivom ,,Pišti plače Milica devojka” čija je autorka niko drugi do Stana Avramović Karaminga.
Ove godine se navršilo 50 godina od kako je Stana Avramović Karaminga umrla. U njenu čast, Grad Vranje je organizovao jedinstveni festival vranjske pesme „Vranjska gradska pesma”, kao i u čast sevdaha i duha jednog vremena koje je ostavilo dubok trag na muzičkoj sceni Srbije i koje se zasigurno više nikada neće ponoviti. Festival ,,Vranjska gradska pesma” se nalazj na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Stana Avramović Karaminga je dostojan nosilac tog nasleđa koje je ostavljeno nama na čuvanje i ponos.
M. P.