Autor: Jelena Trajković
Zvoni telefon
Dva sata ujutru
Uvek zoveš u to doba
Sa par promila u krvi
Jer drugačije ne možeš
Hrabrost ti nikad nije bila
Jača strana
Zoveš jer si opet sam
Sa svima njima
Kada piješ da zaboraviš
A vidiš me duplo
Zoveš jer si slomljen
Iskorišćen
Umoran
Od drugih
Hoćeš svoje staro gnezdo
Gde si bio voljen i siguran
Ali mobilni pretplatnik
Za tebe više nije dostupan
Zato nema svrhe da ostaviš poruku
Posle zvučnog signala
Jer onim što si stvorio od mog srca
Možeš samo da ohladiš viski.