Vranje je nekada bilo grad meraka i sevdaha, trgovaca i zanatlija.
U Vranju su nekada radile mnoge srpske zanatlije: bačvari, samardžije, kazandžije, mutavdžije, kovači, kolari, abadžije i terzije.
Iako su tada u dućanima radili i po par stotitna zanatlija, vremenom, do danas, razni zanati nisu uspeli da se odupru zaboravu.
Međutim, još uvek postoje stari zanati koje ljudi čuvaju od zaborava. Danas pričamo o pinterima.
ŠTA JE TO PINTER?
Pinter je čovek koji pravi bačve, burad, kace i kačice.
Takav naziv je nastao, veruje se, zbog anglosaksonske mere za zapreminu, tj. tečnost pinta.
Pored termina ,,pinter” postoje i drugi termini kojima se naziva ovaj zanatlija, bačvar ili kačar.
Burad, bačve, kace i kačice su posude, velike ili male, u kojima se drže određene stvari. Burad i bačve su za rakije, vino, pivo, dok su u kacama i kačicama ljudi držali sir, kajmak, kupus, turšiju.
KAKO BURADI I BAČVE IZGLEDAJU?
Kod buradi i bačvi, dno je u obliku kruga, dok se bočne strane zovu duge, zbog svog lučnog oblika koji podseća na dugu. Da bi bure bilo trbušasto, duge moraju dobro da se upasuju kako tečnost iz bureta ne bi curila. Kada se to sve dobro napasuje, na burad se nabacuju metalni prstenovi koji čvrsto drže duge, da se ne raspadnu.
Kada se u bure sipa neka tečnost, drvo nabubri, te prstenovi stežu nabubrelo drvo i tako dolazi do zaptivanja među dugama. Bure nikako ne bi smelo da se rasuši, jer prilikom sušenja može da oslabi i raspadne se.
Za izradu buradi se koristi drvo različitog porekla. To može biti bagrem, dud ili hrast. Hrastovina je najcenjenija.
Konjak ili vinjak, primera radi, bi morali da odleže najmanje tri meseca u hrastovim buradima. U tom periodu dolazi do hemijskog procesa između buradi (tj. drveta) i konjaka ili vinjaka. Posledica tog hemijskog procesa jeste to što tečnost u buretu dobija svoju novu boju.
Burad imaju tu jednu rupu koja se za potrebe sipanja otvara, a potom se začepi čepom. Ukoliko želimo istakanje, čep se izbija, a ubacuje se drvena slavina koju drugačije zovemo i ,,šajtov”.
Burad se peru i sumporišu protiv gljivica pre svake upotrebe, dok se kod proizvodnje tzv. ,,barikiranih” vina burad dime.
Zapremina buradi se kreće od nekoliko litara do više desetina hiljada litara. U zavisnosti od njegove namene i naših mogućnosti.
KO SU BILI PINTERI?
Pinteri su bili obavezni članovi posade na brodovima i jedrenjacima. Vodu za piće, ali isto tako i vino i rum su čuvali u buradima, koristili su ih, takođe, i za odlaganje upecane ribe.
Pinteri su neophodni i u pivarama i vinarijama, a njihove bačve dostižu prečnike i po nekoliko metara.
Ovaj zanat počinje da izumire pojavom plastične buradi. Mada, ko se razume u dobra vina i ostala alkoholna pića, znaće da oni i dalje sazrevaju u drvenim bačvama, jer plastične ne mogu da postignu željeni efekat.
U Srbiji je, u prošlosti, svako imućnije domaćinstvo imalo posebnu zgradu gde su se držale kace i buradi za proizvodnju rakije i vina. Ta zgrada je imala svoje ime, ,,Kačara”.
Međutim, neki ljudi u Vranju i dalje drže do toga da se stari zanati ne zaborave. Pored toga što od njih može da se živi, svojski se trude i da ih ponovo ožive.
Vranje još uvek ima svog pintera (bačvara).
BAČVARSKA RADNJA ,,BARRIQUE”
Bačvarska radnja ,,Barrique” u Vranju je osnovana još šezdesetih godina prošlog veka. Ima tradiciju dugu skoro 50 godina i iskustvo koje nesebično prenosi sa kolena na koleno.
Naišli su na veliko interesovanje za buradima, kako u Srbiji, tako i van nje. Jer, kako kažu ,,kvalitet srpske hrastovine je identičan francuskoj hrastovini”.
Vole da naglase da krajnji proizvod njihovog truda nije samo bure, već i kvalitet vina koje sazreva u njemu. To su potvrdili čak i vrhunski enolozi iz Italije, Makedonije i šire. Iz tog razloga se, i pored daljes razvoja firme i usavršavanja različite tehnologije, drže nekoh starih osnovnih principa, koji zapravo predstavljaju srž i suštinu u nastanku kvalitetnog vina i rakije.
U Beogradu, u hotelu Hayatt Regency će se 6. i 7. decembra održati Salon vina. Bačvarska radnja ,,Barrique” iz Vranja će na tom Salonu vina biti izlagač.
Predstavljajući sebe, oni zapravo predstavljaju Vranje u najlepšem svetlu.
Autor teksta: Miljana Pešić