Sećate se Marije Montesori? Ovo je njen metod o dečijoj samostalnosti

DEČIJA SAMOSTALNOST              

Metod Marije Montesori u realizaciji Hajdi Majer-Hauzer

Mnogi roditelji otklanjaju svojoj deci i najmanju prepreku s puta i žele da ih zaštite od životnih teškoća. Ima mnogo roditelja koji se toliko namuče oko svoje dece da dovedu sebe do stanja fizičke i psihičke iscrpljenosti. A dete je i pored toga nezadovoljno, mrzovoljno i nezasito u svojim zahtevima.

Nije svaka pomoć korisna!

Hajdi na svojim kursevima zahteva od roditelja da na papiru napišu kako bi se oni osećali da su nesamostalni (isto možete da uradite i vi, pa zatim da nastavite sa čitanjem). Kada roditelji završe, svako od njih pročita zapisano. Delim sa vama nekoliko rečenica,zapisanih od strane roditelja:

• ’’ Ne bih bio samouveren, bio bih obeshrabren i neraspoložen, osećao bih da ne mogu ništa da uradim sam.’’
• ’’ Oslanjao bih se na druge umesto na sebe.’’
• ’’ Sumnjao bih u sebe, potcenjivao bih druge i mučio bih svoje kolege i svog partnera.’’
• ’’ Mislim da bih bio egoista.’’
• ’’ Bio bih prepušten sebi, ne bih prihvatao novine jer bi ih se plašio.’’

Jedna polaznica kursa je napisala:

’’Nakon zapisanih rečenica o tome kako se osećaju nesamostalna deca, shvatam da su razmaženost i zavisnost od drugih velika prepreka za dečake i devojčice.’’

Nesamostalno dete, dakle dete koje zavisi od drugih, gubi osećanje samovrednovanja. Dete je nesugurno i kada svoje mane prekriva nepristojnošću, nenametljivošću, kukanjem ili agresivnošću.

U obdaništu su takva deca najčešće pasivna. Nedostaje im samopoverenje i uplašena su. Ne umeju da se snađu u nepoznatim situacijama

’’ Zar nije previše da od deteta tražimo da bude samostalno? Naše dete je još malo. I želela bih da ono još nekoliko godina bude  uz mene. Tako je milo! I ko zna da li će za nekoliko godina i dalje biti tako slatko. Iskreno, želim da moje dete još malo zavisi od mene. Ionako, će kroz život naučiti da bude samostalno.’’

• Deca roditelja koji imaju ovakav stav nisu (naročito ne u pubertetu) samostalna i neće znati kako da se snađu u ovom surovom svetu. Da li im zaista želimo tako nešto?

Nije svaka pomoć zaista korisna.

Nesamostalno dete koje je centar porodice postavlja svom okruženju neverovatne zahteve i postaje tiranin. Pošto mu se roditelji ne suprotstavljaju, dete nije naučilo kako da se suoči s neprijatnošću.

Sada razmislite o tome kako se osećaju samostalna deca i zapišite (zatim nastavite sa čitanjem).

• ’’ Dete ima poverenje u sebe i ima zdravo osećanje samovrednovanja.’’
• ’’ Dete je aktivno i okrenutu stvaronsoti.’’
• ’’ Dete  je željno znanja i ima izraženu radoznalost prema svetu i životu.’’
• ’’ Dete je motivisano, igra se i postiže sve posvećenošću, motivacijom i strpljenjem.’’
• ’’ Dete može da isplanira dan onako kako ono želi.’’
• ’’ Dete može  da brani svoj stav i svoje mišljenje. Zato ono pred grupom poznatih ili nepoznatih ljudi ima hrabrosti da kaže ’NE’.
• ’’ Dete ima prijatelje, može aktivno da učestvuje u svom socijalnom okruženju.’’
• ’’ Dete drugi shvataju ozbiljno i ono shvata ozbiljno druge.’’
• ’’ Dete može, prema svom uzrastu, da preuzme odgovornost.’’

Pod samostalnošću ne podrazumeva se da dete može da uradi sve što zamisli. Mislim da roditelji ne treba da mu dozvole baš sve. Samostalnost o kojoj ovde govorim suprotstavlja se zavisnosti od drugih i upućenosti na druge. Deci je, već u ranom periodu života, potrebno da urade nešto sama, bez pomoći odraslih, i sposobna su za to.

Objasniću vam, kroz primere, kako bi to trebalo da izgleda u praksi.

Sećate li se rečenice ’’Pomozi mi da to uradim sam’’ ? ova rečenica jeste srž Montesori metode.

-PENJANJE. Sigurna sam da vam se je desilo da stalno opominjete dece ukoliko se samo penje uz ivičnjak ili stoje. Plašite se da se ne povrede jer uvek pomislite i zamislite situaciju kako dete pada.

Ali da li razmišljate kakvu je šansu proustilo vaše dete: da radosno nauči svoje prvo penjanje uz stepenice! Šta je jedna mala nezgoda u odnosu na mogućnost da dete oseti delić svoje nezavisnosti?

Često potcenjujemo decu. Dečje sposbnosti mnogo su veće nego što mi možemo da naslutimo. Dozvoliti deci da budu samostalna  nije uvek prijatno i zahteva od nas strpljenje, kao i odricanje od našeg uobičajnog radnog tempa. Međutim, kada dete postane samostalno , u tome uživa cela porodica. Deca će retko zavisiti od nas, a samim tim ćemo i mi imati više vremena za opuštanje.

-KONOBAR. Dobar konobar se izdavaja po tome što zna kada treba strpljivo da čeka u pozadini i da se pojavi onda kada je stvrano potreban, kako bi se opet nepremetno povukao da ne bi uznemiravao goste. Da li ste možda nekada videli konobara koji svom gostu neprestano ispravlja pribor za jelo ili čašu ili mu zaviruje u tanjir. Sigurno niste nikada! Ali ruku na srce, koliko puta se mi mešamo u dečije stvari. I to bez potrebe!

Koliko smo šansi za samostalnost uskraćujemo na taj način deci!

Neka vam ovo bude vodilja: dozvolimo našoj deci da urade sama ono što mogu, jer nije svaka pomoć zaista korisna!

J. S.