SA KOJIM PROMENAMA ZAPOČINJETE NOVU GODINU?

0
57

Da li će to biti češći odlazak u biblioteku?

Ili možda redovan trening? Više posvećenog vremena sebi? Češća putovanja kako biste stvorili najlepše uspomene? Redovni lekarski pregledi?  Topliji zagrljaji? Duge šetnje I držanje za ruku? Više dobrih dela I skromnih želja? Noćnih lutanja u dvoje? Pisanje pisma, pesme ili stiha?

Šta god da je, dobro je!

Ali da bismo u svemu tome uspeli, moramo još danas krenuti sa najozbiljnijom promenom koja se tiče svih nas. Moramo konačno ozbiljno shvatiti vapaj planete Zemlje!

DA LI ZNATE DA…

  • Svaki deseti čovek na planeti nema pristup pijaćoj vodi;
  • Svaki treći čovek ne živi adekvatnim sanitarnim uslovima;
  • 1,6 milijardi ljudi trenutno živi u regionima u kojima je nestašica vode apsolutna;
  • Preko 34.000 dece mlađe od 5 godina godišnje umre zbog zagađene vode, neadekvatnih sanitarnih uslova i loše higijene;
  • Pijaća voda, adekvatni sanitarni uslovi i sigurno snadbevanje vodom su osnovna ljudska prava koja pripadaju svima, a ne samo povlašćenima koji ih uzimaju zdravo za gotovo.

JESMO LI SVESNI DA…

  • Iz otvorene slavine svakog minuta izcuri 10 l vode;
  • Ako voda teče dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 l vode;
  • Ako voda teče dok se čovek brije, nepotrebno izgubimo 80 l vode;
  • Za pranje automobila crevom potroši se 600 l vode;
  • U Africi i Aziji gotovo tri četvtrine stanovništva nema čistu pijaću vodu;
  • Približno pet miliona ljudi umre svake godine od bolesti koje se prenose prljavom vodom.

Činjenice koje sada znamo nam možda ne idu u korist, ali šta ako svako od nas može uticati u maloj, ali sasvim dovoljnoj meri, na smanjenje zagađenja i očuvanje resursa? Kako to možemo da uradimo, pitate se? 

 Evo nekoliko predloga koje možemo iskoristiti u našem svakodnevnom životu:

  1. Smanjiti upotrebu plastike

 Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo na kraju ipak završi u morima i okeanima. Zato se preporučuje smanjenje upotrebe plastike koliko je to moguće.

  • Zamena plastike i tekstila drugim materijalima:

  • Proizvodi od bambusa

  • Torbe od bio-pamuka, biorazgradive kese i kese koje su rastvorne u vodi

  • Jestive loptice sa vodom

         • Tekstil od lišća ananasa

  • Ponovna upotreba

Poželjno je sačuvati svaku ambalažu koju možete ponovo iskoristiti, bilo od stakla ili plastike, i na taj način je vratiti u ponovnu upotrebu. Na ovaj način se smanjuje količina otpada koji odlažemo i produžuje se životni vek ambalaže.

  • Uvek birati ambalaže koje se lako recikliraju

 Na primer, staklo je lakše reciklirati od plastike pa je poželjno opredeliti se za staklenu ambalažu kada god to možemo. Najpoželjnije je birati prirodne materijale biljnog porekla.

 Pored reciklaže, danas nastaju i prava umetnička dela od plastike, ali i mnogi predmeti za svakodnevni život.

 • Portreti od plastike

 • Skulpture od plastike koja je skupljena iz okeana

• Skulpture od papuča za plažu

 • Držači za olovke i pernice

 • Saksije

 • Police

 • Igre

  • Ne bacati đubre kraj vode

Ako se nalazite na plaži, pokraj reke ili jezera, važno je ne bacati smeće. Zašto? Zato što čak i smeće iz kante na kraju može vrlo lako završiti u vodi. Stoga, ponesite vaš otpad sa sobom i bacite u kantu ili kontejner kada se nađete na sigurnoj udaljenosti od vode. Takođe, ako vidite smeće na plaži odvojite par minuta da ga pokupite i odložite na sigurno.

  • Štedeti vodu

Zatvorite česmu dok sapunjate ruke, perete zube i slično.  Važno je i održavati česme ispravnim jer jedna kap vode koja u sekundi iscuri iz neispravne slavine može dostići do 6200 l godišnje. Takođe, tuširanjem umesto kupanjem u kadi možemo uštedeti preko 100 l vode. Kupanjem u kadi trošimo 150-180 l vode, dok tuširanjem koristimo 30-50 l vode.

  • Ne koristiti kanalizaciju kao kantu za smeće

Otpad koji završava u kanalizaciji kroz WC, sudoperu i slivnike na kraju može dospeti u naše reke. Odvodna mreža u kupatilima je projektovana samo za vodu i toalet papir. Zato ne bacati u kanalizaciju konac za zube, štapiće za uši, gume za žvakanje, vlažne maramice, ostatke od hrane, masti i ulja…

  • Koristiti gradski prevoz, bicikl ili šetati

 Poznato je da je na ulicama svakog dana sve više automobila. Vazduh je sve zagađeniji. Ono što vi možete da uradite jeste da utičete na svoje roditelje da ne koristite automobil za lokacije koje su u gradu, već koristite gradski prevoz, bicikl ili prošetajte. Osim što je korisno za vazduh, doprinosi i vašem zdravlju.

  • Provetravajte prostorije u kojima boravite svakog dana

 Ovo je važno za zatvorene prostore, naročito za škole. Usled velike gužve i neprovetravanja u vazduh mogu dospeti razne čestice i mikroorganizmi koji mogu štetiti našim plućima i disajnom sistemu. Zato, otvorite prozore!

  • Ne koristite sprejeve

 Svaki proizvod u spreju, kao što je dezodorans, zagađuje vazduh i utiče na efekat staklene bašte. Zato, ako ste u mogućnosti, nađite odgovarajuću zamenu takvom proizvodu.

  1. Zasadite drvo

 Zbog svih pozitivnih uticaja drveća/šuma na životnu sredinu, biljke, životinje samim tim i na ljude neophodno je da budemo svesni koliko svako drvo znači. Zato lopatice u ruke I zasadite drvo!

Šta se desi kada čovek svojim aktivnostima počne da zagađuje, odnosno kvari kvalitet vode, vazduha i zemljišta? Odgovor je logičan: što više uništavamo elemente planete Zemlje koji su neophodni za naš život, to više uništavamo nas same. Planeta Zemlja ima svoj jedinstven sistem koji je drži u harmoniji. Okeani, kopno, vazduh, biljke, životinje i energija koja nam dolazi od Sunca utiču jedni na druge kako bi priroda bila u ravnoteži. Kada se jedan od ovih elemenata promeni, npr. temperatura vode u okeanu, menjaju se i svi ostali. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori ili, u najboljem slučaju, zaustavi sečenje šuma, najverovatnije bi se, u određenom vremenskom intervalu, smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Međutim, ma kakve drastične mere preduzeli, čak i ako se godišnja stopa emisija ne poveća u odnosu na današnju, ovakva koncentracija već je izazvala zagrevanje planete za 0.5°C.

 Probajte da razmišljate o svemu ovome kod kuće, napravite plan šta možete promeniti kako kod sebe, tako i kod kuće. Posavetujte ukućane, prijatelje i objasnite im zašto su neki postupci loši za nas i okolinu, i objasnite im kako se to može promeniti.  Zapamtite: velike promene počinju malim koracima, pa makar to bilo zavrtanje slavine dok peremo zube.

Autor teksta: Jelena Stanojković

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime