(poželjno čitati uz pesmu “Ta Deilina” – Giorgos Zampetas)
Pakao i ljubav, Rusija moja voljena, pokorila me u jednom delu sekunde, a ja sam bio tako mali, jednostavno nikakav, kao jedno ostrvo blizu Sjedinjenih Država u Karipskom moru.
I zašto ste sada osudili ili pohvalili uvodni deo teksta?
To ostrvo bi moglo biti Kuba, a Rusija možda devojka.
JA SAM JOŠ STUDIRAO, ONA JE RADILA
Na Kubi pored mora, u kafiću, čitajući u novinama ono poznato „Da li da se ubijem ili da popijem kafu“, spuštam hartiju i vidim tu neku Rusiju. Palim cigaretu neuspešno, više puta, uspeo sam. Izgleda da je Rusija iz Evrope, nema lik južnoameričke devojke. Dok sam se osvestio, cigara je izgorela, a ona samo nestala. Pažnju pomeram na grčku radio-stanicu „Vanila“. Počinje pesma koju najavljuje prijatan glas grčke devojke, pesmu prekidaju krici galebova, neverovatnih letača ružnog glasa,odavno bih platio račun i pošao kući. Cigara je izgorela, kafa popijena, pesma prekinuta, devojka nestala. Počinje nova pesma, naručujem novu kafu, palim cigaretu i nestrpljivo čekam Rusiju.
A ŠURDA JE IGRAO
Posle nekoliko meseci sreo sam je opet. Sunce je dodirivalo planine i sasvim polako sklanjalo svoje zrake sa mora, znate, kao kada svoju ruku provlačite kroz nečiju kosu. Ovog puta me je primetila. Oči su se spojile i nestale u onom moru. Neko je bacio tanjir, izgubio sam je opet, tanjiri su leteli jedan za drugim. Tada sam se setio „Paradajz ko lubenica, lubenica ko kuća, a kuća bela na suncu, sunce toplo, vruć vetar, ljudi blagi i svi igraju“. Uzeo sam piće i otišao da igram.
U KRAJ
Možda je prošlo mesec dana, možda dva, a možda samo jedan dan do sledećeg susreta. Kakva je to stvar kada imaš samo jedan pogled, kakva je to kafa ako je samo gledaš ili cigareta bez nikotina? Vremenom je prešlo u želju za nekakvim osvajanjem, dodirom, nečim. Ona je mene osvojila, a kako ja nju?Kako su pokoravani grčki gradovi pokorili Rim? I tako je počeo jedan ratu Evropi, ja i ta Rusija. Na kraju su mi rekli da ta Rusija nije ona evropska.
U jednoj ljubavnoj priči mora biti rata i u ratu mora biti ljubavi. U kafi mora biti kafe.
Na kraju sam našao tu neku Rusiju i evo baš sada se samo gledamo.
Autor: Radomir Arsić