Usmeravanje deteta ka samostalnosti znači da ne bi trebalo da preuzimamo dečije obaveze. Setimo se ’’konobara’’. On se najbolje brine o svo gostu, ali se ne nemaće. Distanciran je i odličan posmatrač. Vodi računa o tome da njegovom gostu ništa ne nedostaje. Pojavi se onda kada je stvarno potreban.
Kada je o deci reč, to ne znači da moramo da budemo njihove sluge. Pratimo dete sa puno ljubavi, pažnje, radosti i s puno poverenja. Dozvolimo mu da ima dovoljno prostora kako bi njegova duša mogla da diše i da se razvija. Na taj način dete, uz našu pomoć, može da odarste u otpornog, otvorenog i zdravog čoveka, koji zna da vrednuje sebe i da bude odgovoran.
Ako smo utvrdili određena pravila u ponašanju i primnjeujemo ih u svakodnevnici, iz toga mogu da nastanu mnoge korisne stvari. Ono što nam je potrebno jesu otvorenost za mnoge novine, nepoznanice i spremnost da promenimo nešto u dosadašnjem stilu vaspitanja. Takođe, bitno je da dozvolimo detetu da samo donosi odluke.
Ne preuzimajmo dečije obaveze.
- Kada Eva dangubi umesto da se oblači, uvek kasnimo u obdanište. Trebalo bi da pustimo Evu i da za svoje dangubljenje snosi posledice, iako nas boli kada vidimo kako je zadirkuju drugari iz obdaništa ili je grdi vaspitačica. Možda bi je to naučilo da sledeći put stigne u obdanište tačno na vreme. Nedavno je majka stavila sat na sto i rekla Evi: ’’Kada sat zazvoni, moraš da obuješ cipele i kreneš’’. Na taj način devojčica sama odlučuje da li je bolje da u obdanište dođe na vreme ili joj više odgovara da je zadirkuju drugari i grdi vaspitačica.
| Kada deci otklonimo I najmanju prepreku s puta, oduzimamo im šansu da budu samostalna, da private teškoće I da ih prebrode. Zato će deca I sa svojih dvadeset godina roditelje I okolinu smatrati odgovornim za svoje probleme. |
- Janin rukav bio je ulepljen marmeladom. Majka kreće da viče na nju i uzima krpu i briše Jani rukav. Jana ljuta to sve posmatra i posle nekog trenutka čini isto.
Ako detetu pređe u naviku da se u ispunjavanju svakodnevnih obaveza oslanja na roditelje, ono naravno neće znati da preuzme odgovornost za svoje greške.
- Što se Janinog slučaja tiče, majka je jednostavno mogla da kaže: ’’ Jao, Jano, umazala si rukav marmeladom. Uzmi krpu iz kuhinje i očisti ga.’’
- Nikol viljškom prevrće hranu po tanjiru i žali se na to da dobro znaju da ne voli pečen krompir. Ona uvređeno napušta trpezariju, jer zna da će majka odmah ustati i spremiti joj omiljeno jelo. Međutim, roditelji više nemaju snage da se suočavaju sa svakodnevnicom i odlučuju da ništa ne urade. Nikol, primečuje drugačije ponašanje svojih roditelja, vraća se u trpezariju i žali se da je gledna. Roditelji je obeveštavaju da su rasklonili sto jer ona ne voli pečen krompir. U toku večere Nikol, se malo inati ali jede bez gunđanja.
- Liza uvek umokri pantalone jer se toliko zanese u igri da zaboravi da ode u toalet. Roditelji moraju da je presvlače četiri-pet puta u toku dana. Majka odlučuje da promeni ponašanje i ne preuzima više Lizin problem na sebe. Prebacila je veš, čarape i farmerke u fioku u Lizinoj sobi. Lizine pantalone su ponovo mokre i majka joj kaže: ’’ Liza, znaš gde stoji čista odeća. Majka na taj način pomaže Lizi da bude samostalna. Liza nakon samo nekoliko minuta shvata koliko je neugodno kada su pantalone mokre i odlazi da se presvuče.
- Jedna majka u poverenju kaže kako se često ljuti kada deca neće da pospreme sobu i kada gnjave dok se presvlače pred spavanje. Jedne večeri bila je toliko ljuta da joj je bilo dosta svega. Majka je otišla da se istušira, nije izustila nijednu reč, zatvorila je vrata spavaće sobe, obukla je pidžamu i počela da čita knjigu. Nakon pola sata neko je pokucao na vrata: ’’ Mama, pospremili smo sobu, oprali zube i obukli pidžame.’’ Majka je zatim otišla sa njima do sobi i pročitala im je priču za laku noć.
| Ako se u ovakvim situacijama ponašamo smireno i ne obraćamo pažnju na dečije ponašanje, deca će početi da razmišljaju u čemu su to pogrešila. To je važan korak ka dečijoj samostalnosti i smanjenju napetosti u porodici. |
Moramo da pokažemo odlučan stav, jer deca su lukava. Njima su potrebni roditelji koji nisu slabi na njih, koji znaju da se suprotstave dečijem mišljenju i ponašanju. Ne smemo da se osećamo krivima zbog toga što detetu ukazujemo na greške. Naprotiv, to moramo da učinimo smireno, odlučno i pažljivo. Decu moramo da opomenemo da se sledeći put u istoj prilici prikladno ponašaju. Ne radimo to uz podignuti kažiprst. Bolje da im rečima smireno objasnimo u čemu su pogrešila. Roditelji moraju da budu složni, da budu odlučni i manje slabi na svoju decu. To svakako ima veći efekat u vaspitanju dete od pretnji. Primere koje sam navela su najbolji dokaz o svemu izrečeno.
Za kraj, sa vama delim jedan primer kojim sam oduševljena.
- Jedna majka spremala se da sa troje dece krene na dvodnevni izlet u planinu. Svako dete samo je spakovalo svoje stvari u ranac. Tek što su zamakli iznad kuće. Srednji brat je rekao:
- ’’Mama, Bob nije spakovao pantalone u džemper!’’
Majka je mirno stajala i rekla mališanu:
- ’’ Večeri u Alpima znaju da budu hladne.’’
Ona je sačekala i petogodišnjaku dala vremena da razmisli. Nakon nekoliko minuta dečak je otrčao do kuće i vratio se sa debljim džemperom i pantalonama.
Kada je Hajdi Majer-Hauzer posle nekog vremena srela majku nije izdržala da je nepita da li bi stvarno dozvolila dečaku da sam odluči šta će da obuče. ’’Da’’, rekla je. ’’Dečaci su zdravi i ne bi bilo ništa strašno u tome da je Bob dobio kijavicu. Da je Bob odlučio da se na planini smrzava bez debljeg džempera i pantalona, on bi iz toga svakako nešto naučio. Kako deca mogu da nauče da preuzmu odgovornost za svoja dela ako im mi uskraćujemo priliku za to?’’
Poput Hajdi Majer, čitajući i ovome, i ja sam bila zadivljena majčinom hrabrošću i o tome sam zaista razmišljala ceo dan.
| Deca koja nauče da sama ispunjavaju svoje obaveze, bolje se snalaze u životu, biće sigurnija I odvažnija. |
Pedagoški metod Marije Montesori u realizaciji divne Hajdi Majer-Hauzer
J. S.