Publika uživala u večeri jubileja dr Srđana Tomića

Vranjski lekar, dermatovenerolog Srđan Tomić, čovek sa više drugih interesovanja van posla, govorio je o svom tridesetpetogodišnjem stvaralaštvu pred prepunom salom Periodike u Javnoj biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju, u okviru programa Druženja četvrtkom.

Uvodnu reč imao je moderator razgovora Goran Arsić, koji je rekao da „skoro 35 godina gleda mnogobrojne darove Srđana Tomića koji osim što cvetaju, nekada ga i muče“.

Onda kada ne zna šta prvo da uradi. Šta prvo da naslika, da otpeva, da iskomponuje, da odsvira, koga prvo da izleči, kome da namesti ruku, nogu ili da preporuči odgovarajuću kremu za neku muku i tako dalje“, rekao je Arsić.

Foto Čaršija

Na sinoćnjem druženju, prisutni su mogli da vide neke od doktorovih slika koje su bile izložene u Galeriji SANU u Novom Sadu, i da čuju nešto o njegovim knjigama čije promocije nikada do sada nisu održane u Vranju.

Foto Čaršija

Sebe smatra, kako kaže, posthumnim piscem, i smatra da će njegove knjige biti čitane tek posle 50, 60 godina jer se, ističe, „danas nalazimo u sunovratu naše civilizacije“.

Niko više ništa ne čita, čita se samo ono što je napisano krupnim slovima, čak se ni novinski izveštaji ne čitaju, već samo naslovi ili neki osvrt. Na sajmovima knjiga najprodavanije su knjige mnogih prosti***ki“, rekao je Tomić.

Foto Čaršija

Aktivno se bavi muzikom i slikarstvom, kantautor je i izvođač pesama u pop grupi „Veseli doktori“ čiji je i osnivač.

Kao takav, bio sam interesantan, pogotovo svojim kolegama u medicinskom klubu jer sam svirao istovremeno usnu harmoniku, daire zakačene na laktovima, gitaru, i bas bubanj kada bih uspeo da ga se dokopam. Sa grupom „Veseli doktori“ pobeđivali smo na različitim festivalima, išli i na međunarodnim takmičenjima, na kojima smo takođe pobeđivali“, kaže Tomić.

Foto Čaršija

Objavio je dva romana Buđenje usnulog i Milosrdni anđeo, a u Belorusiji je prvi put bio pozvan da čita na ruskom jeziku odlomke iz ovih knjiga.

Ono što me tada iznenadilo bilo je kada sam video ljude u publici da plaču dok su čitani na ruskom odlomci iz moje knjige. Nikada nešto tako emotivno nisam doživeo u našoj sredini“, kazao je Tomić.

Foto Čaršija

Prvu knjigu, dodaje, Buđenje usnulog, napisao je kada se vratio iz ratnog Vukovara, posle tri i po meseca onoga što se tamo dešavalo.

Najmanje što sam želeo je da prikažem da sam ja neki pisac, stvaralac, već sam pisao ono što je moralo da provali iz mene i pisano je u jednom dahu. A, provalilo se u smislu pisanja istorije budućnosti“, kaže on.

Foto Čaršija

Da pojedini odlomci iz njegovih knjiga sadrže neku vrstu proročanstava, može da se pročita u Buđenju usnulog.

Ono što piše u ovim knjigama i što se posle dešavalo, videćemo u knjizi Buđenje usnulog, gde postoji jedan genetičar koga sam nazvao Petar Guljajev. A, dvanaestak godina kasnije našao sam na ruskom internetu ime akademika Pjotr Garjajev koji identično govori kao moj genetičar. U knjizi sam pisao i o eutanazijama, a, evo, sad će takav zakon možda i kod nas da bude izglasan“, priča Tomić.

Foto Čaršija

U mnogim knjigama, kaže, navodio je datume.

Moj kolega, poznat kao Nostradamus, bio je dovoljno mudar da se ne izlaže takvom riziku. On je opisno opisivao, pa je na nama da tumačimo kako hoćemo. Ja sam bio isuviše precizan i išao na rizik. Kao što sam rekao, ja sam samo posmatrač i tumač”, dodaje Tomić.

Foto Čaršija

Knjiga Milosrdni anđeo opisuje Prvi svetski rat, odnosno kako su se Srbi nosili sa „aždajama“.

Drugo izdanje Buđenje usnulog upriličila je edicija Vranjskih novina, i knjiga je bila, nekim čudom, među prvih pet za NIN-ovu nagradu”, kaže on.

Foto Čaršija

Knjiga „Šanac“ nije, kako kaže, veliko književno delo, već je njome „želeo samo da izazove istoričare i ljude koji se bave istorijom, da kopaju po arhivama i prikažu originalne dokumente, o događaju bitka za Vranje 1915. godine“.

Govori o tome kako su se deca, starci i ranjenici borili dva dana i dve noći, njih 600 sa elitnim konjičkim bugarskim pukom. U centru Vranja trebalo bi da stoji spomenik ovoj deci veliki kao Ajfelova kula, pošto je ovo jedinstven istorijski događaj. Zamislite da deca danas iz čista mira utrče u kasarnu, dobiju oružje i odlaze da biju bitku“, kaže Tomić, koji je izrazio nadu da će ljudi kojima je istorija ozbiljan hobi, mnogo ozbiljnije pisati o ovoj temi.

Foto Čaršija

Nakon postdiplomskih studija i usavršavanja, kaže, učio je kinesku medicinu i akupunkturu.

Foto Čaršija

Profesor filozofije Srboljub Dimitrijević, zaključio je na kraju da „naše vreme ne pogoduje i naša sredina nije dovoljno kvalitetna za ovakva dostignuća i ovakvu produkciju kakvu ima Srđan Tomić“.

Smatram da je dobro kada se priređuju ovakve večeri, jer time afirmišemo i podržavamo ono što smatramo da je kvalitetno i dobro, čime dajemo vrednost ovakvoj produkciji koja će ostati za neku budućnost“, rekao je Dimitrijević.

Foto Čaršija

J. Ristić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *