Inok Sava je napisao prvi srpski bukvar, a štampan je kod mletačkog stampara Đ. A. Rampaceta u Veneciji 1597. godine, nakon čega ga prati teška sudbina zaborava i nemara.
O Savi Inoku se malo toga zna. Bio je rodom iz Paštrovića i jeromonah manastira Dečani.
U bukvaru je na prvoj stranici štampana azbuka, zatim samoglasnici, nakon samoglasnika slogovi, imena svih slova: az, buke, vede…
U doba kada je nastao bukvar Inoka Save, malo koja evropska zemlja i kultura je raspolagala sopstvenim knjigama za učenje, pismenicama, abecedarima, azbučnicama.
On najviše fascinira svojom metodikom, jer je tada prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja. Ali ostao je zaboravljen.
Srbi, na nesreću svoje kulture, nisu znali da već dva veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti čitanje i pisanje, te su se mučili učeći pismenost iz tuđih pismenoslova.
„Prvi srpski bukvar“ je ostao potpuno nepoznat sve do 1893. godine, a uvrstili su ga u srpsku kulturnu baštinu tridesetak godina kasnije, kada ga je Ljuba Stojanović stavio u Katalog Narodne biblioteke.
Autor teksta: Miljana Pešić