Učiću kasnije, samo još jednu epizodu.. Opraću sudove kada se vratim iz kupovine.. Pozvaću frizerku da pomerim termin samo kada završim sa obavezama oko škole. Učiniću X nakon što Y. Koliko puta ste se našli u ovoj situaciji? Koliko puta ste se uspešno iščupali iz iste?
Za početak razjasnimo samu etimologiju reči prokrastinacija. Sam naziv potiče od latinske reči procrastinatio, koja u bukvalnom prevodu znači pred sutrašnjim. Prokrastinacija zapravo podrazumeva odlaganje obaveza kako bi one, prividno, postale manje neprijatne ili lakše. Od ponedeljka sam na dijeti, Od sutra krećem da učim i tako svaki dan – skačemo od ponedeljka na ponedeljak, od sutra do sutra, gubeći se u beskonačnoj spirali prokrastinacije koja nam zapravo ne donosi ništa produktivno. Gotovo u potpunosti propagira obrnutu filozofiju: što možeš danas, ostavi za sutra!
Odlaganje obaveza može biti produktivno onda kada to radimo radi odmora koji nam je neophodan za normalno funkcionisanje. Međutim, počnemo li da odlažemo obaveze i onda kada to nije neophodno upadamo u zamku: osećam se loše jer ne radim ništa produktivno – ne radim ništa produktivno jer se osećam loše. U ovaj začarani krug pored neprestanog odlaganja ulazi još jedan bitan faktor – savest. Znamo da moramo da završimo svoje obaveze kako ne bismo imali negativne konsekvence svojih (ne)postupaka, ali jednostavno nemamo volje da ih uopšte započnemo. Sve to vodi griži savesti i osećanju nedovoljnosti jer ne ispunjavamo očekivanja koje društvo ima od nas.
Kako se rešiti prokrastinacije?
Napravimo listu dnevnih obaveza, fokusirajmo se prvo na one zahtevnije, ispunjavanje svih dnevnih stavki učiniće da se osećamo bolje. Bitno je ne vršiti pritisak na sebe ukoliko ne stignemo da ostvarimo sve svoje dnevne ciljeve – bolje išta nego ništa! Perfekcionizam može biti koristan ali i može značajno potkopati izlazak iz spirale prokrastinacije. U redu je ne završiti sve obaveze, u redu je napraviti grešku, pa čak i ponovno upasti u prokrastinaciju. Pokušaj ponovo, pogreši ponovo, pogreši bolje kazao je Semjuel Beket. Neophodno je da osvestimo da verovatno nikada nećemo biti dovoljno motivisani da bi iz čista mira prekinuli začarani krug odlaganja obaveza. Upravo iz tog razloga neophodno je da poradimo na sopstvenoj disciplini. Setimo se fizike i Njutnovih zakona, konkretno zakona inercije: Telo teži da ostane u stanju relativnog mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja sve dok se to njegovo stanje ne promeni. Upravo zato, neophodno je početi.
Autor: Teodora Stajić