Česta ismejavanja koja okolini deluju bezazleno mogu biti jako neprijatna i bolna za osobu koja je ismevana i mogu se loše odraziti na njeno samopouzdanje, socijalizaciju i psihičko stanje uopšte. Pogotovo kada je reč o mladim osobama koje imaju potrebe da budu prihvaćene i priznate u društvu. Zbog nemogućnosti da se identifikuju sa grupom, ovako marginalizovani adolescenti se povlače u sebe i pate, postajući na taj način još veća žrtva – predmet za zabavu, a neretko i nasilje. Ovo je toliko česta današnja pojava da je društvo postalo „slepo“ na ovaj vid verbalnog i psihičkog maltretiranja i prihvata ga kao nešto normalno i ne reagovanjem ga odobrava.
Tema filma upućuje na to da je svako jedinstven i po nečemu drugačiji od nas ali da se u osnovi ne razlikujemo jer smo svi ljudi i imamo ista prava. Poruka filma je da ne treba etiketirati ljude na osnovu izgleda i prvog utiska, ne osuđivati i donositi mišljenje dok ih ne upoznamo. Iza lika koji vidimo možda se krije jako teška i tužna priča koju ne znamo, a nasim nesmotrenim, podrugljivim ili uvredljivim komentatima možemo je još više rasplamsati i učiniti da se osoba oseća još gore.
Filmom „Prihvatanje je videti srcem, a ne očima“ Dom učenika srednjih skola Vranje prijavio se za učešće na filmskom festivalu „Dani Sretena Adzica“ u Jagodini, koji će biti održan od 29. do 01. decembra 2019. u organizaciji Doma učenika srednjih škola Jagodina. Podsećamo da se na prošlogodišnjem Festivalu nas film „Virtuelna stvarnost“ plasirao kao najbolji po izboru publike, a učenik našeg Doma Aleksandar Stojanović je proglašen za najboljeg glumca. Očekujemo da ćemo i ovim filmom ostvariti uspehe, a najviše od svega da će se dopasti srednjoškolcima i da će ih poruka filma naterati na razmišljanje i preispitivanje sopstvenog ponašanja.
Glavne uloge u filmu tumačili su učenici: Aleksandar Stojanović kao „klošar“, Perica Kamberović kao „ganci“, Mihajlo Jovanović i Filip Spasić kao „streberi“, Luka Djordjević i Stole Trajković kao „mangupi“, Aleksandra Bozilović kao „buca“, Irina Djordjević kao „anoreksicna“ i Marija Dimitrijević kao „džanki“. Scenario za film, režiju, kameru i montažu radila je vaspitač-bibliotekar Jovana Trajković, uz tehničku podršku učenika Damnjana Zdravkovića. Mentori fima su vaspitač-bibliotekar Jovana Trajković i vaspitač Tanja Veličković.
Film je autorsko delo i predstavlja poseban značaj za ekipu koja je radila jer je potpuno samostalno odrađen bez pomoći stručnih lica. Snimanje je teklo po planu, sa puno zabave i predanosti tokom rada.
Autor teksta: Jovana Trajković