Autor: Dušan Mihajlović
Decu svoju pogledaj,
Iz očaja im kose počupane,
Od negledanja oči krvave,
Od neslušanja uši pune smole,
Od ćutanja zanemela usta,
Od reženja polomljenih zuba.
Osećaš li zadah smrti,
Što širi se iz usta strvinara?
Vidiš li majčice?
Vratove modre od gušanja,
Leđa grbava od tereta,
Ruke sasušene od davljenja,
Prste zgrčene od bola,
Nokte iskidane od grebanja.
Osećaš li hladno sečivo dželata
Nad svojim vratom?
Prepoznaješ li svoju decu?
Sterilnu od nevoljenja,
Nogu klecavih od nemoći,
Tabana krvavih od beženja,
Nad provalijom lešinara nagnutu.
PREPOZNAJEŠ LI SEBE ROĐENA!!!!