Strasna sedmica ili Velika sedmica, poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se u ovoj sedmici jede samo hleb, so i voće, dok se na Veliki petak i Veliku subotu ne jede.
S obizrom da se Vaskršnji post u trajanju od četrdeset dana završava u petak, pred Lazarevu subotu, Jerusalimska crkva je ovu subotu pridodala Velikoj sedmici. Svaki dan u ovoj sedmici se naziva Svetim ili Velikim jer su se dešavali sveti i veliki događaji koji su se dešavali na taj dan. Svaki dan po sebi, ima svoju temu, a cela nedelja se provodi u postu bez ulja, osim na dan Velikog četvrtka, koji se smatra praznikom, jer je ustanovljena Sveta tajna Evharistije.
Strasnu sedmicu (Velika sedmica) hrišćani provode u postu i moltivi. Ovaj period se smatra žalosnim, te su i crkvene odežde u crnoj boji. Takođe, poslednja tri dana ove nedelje prolaze umilnim sećanjima, molitvama i napevima.
Ponedeljak, utorak i sreda u ovoj sedmici su posvećeni sećanjima na Gospoda Isusa Hrista, jer su to bili poslednji dani njegovih beseda sa narodom i njegovim učenicima.
Veliki ponedeljak Strasne, tj. Stradalne sedmice posvećen je događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista pre raspeća. Današnji dan je posvećen Josifu, sinu patrijarha Jakova, kojeg su braća od zavisti bacali u jamu, a onda ga prodali za dvadeset zlatnika, da bi on kasnije vladao Egiptom, a Gospoda Isusa Hrista predali u ruke grešnika, gde je kasnije i razapet, a onda vaskrsao i nakon toga zavladao svetom.