Osmi mart je samo jedan dan u godini kada se prisećamo borbe za ženska prava, ali nikako ne smemo zaboraviti da ta borba i dalje traje.
Iako svakog dana treba insistirati na ravnopravnosti polova današnji dan je važan datum u istoriji i treba nam poslužiti da se podsetimo zbog čega slavimo Osmi mart i šta se tim datumom ukazuje.
Međunarodni dan žena poznatiji kao Osmi mart, je praznik posvećen ženama, nastao kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.
Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate.
Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandri Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja „herojstva radnica“.
Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.
Autor: Viktorija Jović