Da li volite nedelju? Kako provodite taj dan?
Svako taj dan doživljava drugačije. Neko čeka da se posle naporne radne nedelje odmori. Za domaćice, to je dan za generalno sredjivanje kuće. Za nekoga, izdvojeno vreme za druženje sa prijateljima. Ali, šta je sa unutrašnjim stanjem čoveka? I zašto je nedelja toliko sumoran dan za mnoge?
Možda živimo u takvom vremenu gde nam obaveze i posao ne dozvoljavaju da razmišljamo o onome što osećamo? A možda nam sve to čak ne dozvoljava ni da osećamo? I zato kada dodje vreme da sednemo, odmorimo, kada nemamo šta da radimo, počnemo da govorimo sami sa sobom u svojoj glavi. I to je taj težak deo dana. Za srećne i zadovoljne ljude, nije opasno. Šta je sa tužnima? Kao da ova nedelja ima neke čini koje su toliko jake da ne možemo da ih zaobidjemo. U ovom danu, svako moguće osećanje počinje da se budi. Samoća, kao sastavni deo nedelje. Žudnja za nečim što je prošlo ili što je daleko iza nas. Nostalgija za nekim davnim i lepim danima koje smo provodili uz ljude koje smo voleli ili koje i dalje volimo.
Reći će neko, ovo je previše patetično. Ali, nije. Kao da se u nedelju opet radjamo i postajemo normalno ljudsko biće. Tada više nema maski, tada smo kući, u svom kutku gde možemo da se ogolimo i najzad ponovo priznamo da nismo samo robovi radnog mesta nego i ljudi. Sve što izvire na površinu danas jeste ono što možda u prethodnim danima nismo ni primetili, a moguće da smo to samo dobro sakrivali.
Za takve, tužne i nostalgične ljude, nesrečno zaljubljene, razočarane, bez nade, postoje mnoge stvari koje mogu da promene takvo nedeljno raspoloženje. Jer, zašto bi ovaj dan bio siv ako može da bude beo? Zašto ova kiša da bude razlog za tugu ako može da bude razlog za osmeh? Najzad, kiša je predivna. Sam njen miris opija. Ako je nedelja slobodan dan, zašto ga ne bismo iskoristili za stvari koje leče dušu?
Jedna dobra knjiga, za početak. Ako imamo ono što nas iznutra peče, zašto melem ne bi bio neki novi život ili novi ljudi iz knjige? Uz njih čovek počne da mašta. A mašta je najbolji lek za sve.
Dobar film, kao drugi plan. A gledanje filma nikako nije zanimljivo ako nije u društvu. I zato, uz porodicu ili prijatelje, sve to može da bude zanimljivo. Medjusobni komentari i smeh. Šta je lepše od toga?
A u ovim jesenjim i kišovitim danima, uvek je dobrodošao čaj. Neki kolačići i lagana muzika.
Naizgled, neko će reći, kako ove stvari mogu da ulepšaju dan?
A mi kažemo da nije to do nedelje, to je do nas. Ako mi želimo da nam taj dan prodje što lepše, onda će tako i biti. Mi stvaramo lep dan, ne stvara dan nas. Zapamtite! Ova nedelja prolazi, ali doći će sledeća.
Autor: Kristina Stojanović