Опело за позориште

9

Aутор: Стеван Милошевић

(посвећено позоришту Бора Станковић у Врању, страдалом у пожару)

Згариште свето, гробнице пуста,
руино наша дична и мила,
памтиш ли шта си некада давно
у своме граду публици била.

Даске ти ћуте, нема ни псовки,
нема ни плача, нема ни смеха,
ничега више, старино знана,
сада си грђа од самог греха.

Немамо стида, не питај више,
ћути и трпи у чађу и смоли,
ових те дана, срамото наша,
само самоћа љуби и воли.

Чами ту јадна, труни и јецај,
увела ружо раскошног лета,
ништа нам ниси, видиш и сама,
ни мањи злочин, па чак ни штета.

Пригрли време, јер друго немаш,
над тобом само пепео руди,
ни Богу лако у рају није
кад га напусте вољени људи.

Prethodni tekstPodržimo Vranjanke u ritmu Evrope
Sledeći tekstPočeo završni ispit za osmake

9 KOMENTARA

  1. Have you ever thought about writing an e-book or guest authoring on other sites?

    I have a blog based on the same ideas you discuss and would really like
    to have you share some stories/information.
    I know my subscribers would appreciate your work. If you are even remotely interested, feel free to
    shoot me an e mail.

  2. You really make it seem so easy together with your presentation however I find
    this topic to be actually something which I believe I'd never understand.
    It kind of feels too complicated and extremely
    vast for me. I'm having a look ahead on your subsequent
    post, I will try to get the hang of it!

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime