| 5. Susret sa Pasom Za Pasu znamo iz ,,Uvele ruže”. Ona je ličnost koju je Bora unosio u nekolike svoje priče, često je nazivao i oravim imenom, a čini se da je celoga veka bila Borina neizlečiva rana i njegova prva komšinica. Prekorevala ga je što je stavlja u knjige i novine, jer je zadirkuje čaršija i narod. U razgovoru koji je Siniša Paunović, autor knjige ,,Pisci izbliza”, obavio sa Pasom saznajemo nešto detaljnije o Borinom detinjstvu: – Kakav beše Bora, baba Paso? – Biza li, Bora li? Mi besmo samo dobri susedi… Metno me u knjige… Kad beše mlad, beše velika kožderina…šaljivčina po vranjski. Obuče prevrnutu babinu škorteljku, pa zaređa od kuće do kuće po maalu, s pljoskom vode u ruci zakićenim cvećem; hoće, veli, da udaje babu, pa nas zove u svatove. Ili tek uzme nečije papuče pa s njima u potok, veli da ih očisti, a one pune vode. Preko puta staričine kuće je živeo i Borin drug iz škole, koji nije nastavio višu gimnaziju. On nam je, takođe, govorio i Pasi i Bori: – Brani se Pasa, ali mi svi znamo da je Biza voleo nju, no on posle ode u Beograd, a ona se udade za drugoga. A Pasa beše mnogo, mnogo lepa, i dobra i vredna, čista i pametna devojka. 6. Koštana Koštana je bila stvaran lik, postojala je je istina je da je krajem 19. i početkom 20. veka u gradskim meanama dovodila do ludila ,,sve što je nosilo čakšire”. Nazivali su je i ,,živom vatrom”. Javna tajna je da su zbog nje lokalne gazde i čorbadžije prodavali svoja imanja, ostavljali zene i decu, pred njom su čak i oni najhladniji ,,padali u sevdah”, a veliki je broj onih koje je odvela u propast. Postoje dva objašnjenja zbog čega su Maliku nazvali Koštanom. Jedno objašnjenje je bilo to da joj je ime došlo zbog krupnih očiju ,,kao u košute”, a drugo je to da joj je ime nastalo zbog drveta i ploda kestena kojima je okružena čitava Vranjska banja, a koji se u južnom delu Srbije naziva ,,koštan”. Pevačica i igračica, Malika Eminović, željna slobode, poput svih drugih lepotica tog doba imala je sve osim lagodnog života. Malika je bila rođena Vranjanka. Još od najranijeg detinjstva je sa svojim ocem i bratom pevala po kafanama i privatnim slavljima. Bila je udata za Maksuta Rašitovića i s njim dobila dva sina, Isu i Ćerima. Živeli su u naselju Burdanci, a sa njima su tu bile i Maksutove dve ćerke iz prvog braka koje je Malika čuvala kao rodjenj decu. Kako svedoče lokalni meštani ,,samo im u kafanu nije dala da idu”. Sa Borom se srela baš u gradskoj meani, dok je on bio gimnazijalac. Bora je samo želeo da se uveri u njenu lepotu i sa Malikom nije progovorio niti jednu reč. Malo kasnije nakon tog susreta je nastala drama ,,Koštana”. Malo ko je upoznat sa tim da je 1926. godine Koštana, po nagovoru advokata, tužila Boru, baš kada je poznati pozorišni komad uveliko bio izvođen na pozorišnim scenama širom Srbije. Malika je bila nepismena žena, ali je prema nagovoru advokata tražila deo autorskog honorara. Javnost je tada bila na Bprinoj strani, a Malika je izgubila spor. Umrla je u 73. godini života u Vranjskoj banji. Sahrani je prisustvovalo više stotina njenih obožavalaca, a njena besmrtnost je zahvaljujući Bori Stankoviću. 7. Nečista ljubav? U knjizi ,,Čitanka tajni”, Dragoljub Vlatkovič piše o prvoj ljubavi Bore Stankovića. U knjizi tvrdi da se o ovoj ljubavi ne zna i da je ostala tajna jer je bila ,,nečista”, odnosno ,,rodoskrvna”. Postoje svedočenja o tome da je Bora Stanković bio zaljubljen u svoju ujnu Nušu. Veruje se da je zapravo ta ljubav prema rođaki bila pokretač za mnoga njegova dela, a Nuša je bila junakinja njegovih romana i pripovedaka. „Stankovićeva ujna Nuša bila je živa i temperamentna žena. Svojom senzualnošću i senzibilnošću zračila je oko sebe”, piše Vlatković. Svedoci te Borine ljubavi bili su njegov prijatelj, Petar Milenković, i jedna književnica iz vranja Vuka Pop-Mladenov, koja je Boru poznavala Lično. 8. Svedočenje Diše, Borinog prijatelja Dimitrije Stevanović Diša je bio jedan od najbližih Borinih prijatelja. Radio je kao šef administracije ,,Politike” i jedan je od njenih osnivača. Kako Diša kaže, Bora je otišao kući posle jedne pijanke i terao svoju ženu da igra čočečke igre gola, ona nije želela da se svuče, ali kako ga ne bi ljutila, odigrala je par igara i tako ga umirila. Bora je sutrdana, sećajući se toga, došao u kafanu i bio veoma utučen. Ponovo ga je uhvatilo piće i svima okolo se jadao, a Diši je tada rekao: „Znaš Dišo, sramota me da pogledam onu moju Ginu u oči. Ona sirotica ima sitnu decu, radi po ceo dan i u kući i za mašinom, kao rob, a meni matorom keši, palo na um da mi ona tako umorna igra čoček . . . i to gola! . . . bre, bre kakav sam zulum napravija!” ,,Jednom je opet posle neke velike pijanke u Zemunu, upao na neki skup bogomoljaca – priča dalje Diša – i misleći da je to slava, tražio je da ga posluže, da pije. Ne poznajući ga, uvereni da je to neki provokator, bogomoljci se obore na njega, uhvate za grudi i počnu da ga tuku. Jedva smo ga oteli. Bora je posle toga uvek mahao glavom kad god bi pored nas minuo koji bradonja. Mrzeo je da vidi čupavce i na slici. Svakog bradatog čoveka vezivao je u pijanstvu za te bogomoljce.” |
