Dokaz da je put do uspeha težak, ali da se uz trud, želju i volju i te kako isplati je talentovani umetnik Miloš Zlatanović iz Vranja koji se bavi grafičkim dizajnom. Svojim zalaganjem je pokazao da se kvalitet i dan-danas ceni, i da je uz dosta rada uspeh u onome što radimo zagarantovan.
Čaršija: Koliko dugo se bavis grafičkim dizajnom?
Miloš: Konkretno za umetnost sam bio zainteresovan još kao dete. Kada smo se igrali sa drugovima uvek sam bio taj koji je predvodio ,,dizajn” kućice koju smo pravili od drveta. A profesionalno se dizajnom bavim već 6 godina.
Čaršija: Koliko ti je pomoglo to što si bio deo vranjskog ŠAF-a?
Miloš: U ŠAF-u sam usmerio svoja interesovanja i naučio jako puno o filmu i animaciji. ŠAF je veliki studio gde sam upoznao i puno naučio od domaćih i svetskih profesionalaca iz sveta filma. Jedan od najlepših perioda u životu mi je vreme provedeno na ŠAF-u kada sam svakog dana dolazio biciklom i uživao kada bih video da se nešto što sam nacrtao pomera i postaje živo. ŠAF je jako bitna ustanova koja svojim doprinosom i usmeravanjem mladih na pravi put zaslužuje daleko veća ulaganja u tehnologiju od strane grada Vranja koja će, nadam se, u budućnosti ostvariti.
Čaršija: Radio si fontove za Nike i Champion, reci nam koliko je bilo teško da se probiješ i istakneš da bi te poznate kompanije poput ovih koje smo pomenuli primetili i usvojili tvoje ideje?
Miloš: Put do uspeha u Americi je jako zahtevan iz razloga što godišnje u tu državu uđe na hiljade talentovanih i ambicioznih ljudi iz celog sveta, koji se bave upravo onim čime se vi bavite i morate biti u top formi na svakom mogućem nivou i pružati kvalitet svakog dana, da bi ste toj supermodernoj državi pokazali da joj iako ima sve, fali ono što VI nudite.
Posle dolaska u Ameriku prolazite dril gde ne birate posao i morate imati jaku volju za pobedom. Prvi posao u Americi mi je bio dishwasher (perač sudova), na posao sam sa drugovima išao po kiši na biciklu i stavljali smo najlon kese na sebe kako bi smo što manje pokisli, a onda kada stignemo bi se od glave do pete presvlačili u suvu odeću iz ranca i počinjali smenu. Radio sam taj posao iako ne volim da perem sudove čak ni kod kuće, ali sam verovao da će Amerika jednog dana prepoznati moj trud i to se i desilo.
Nakon pranja sudova, dostavljanja pizza i taksiranja sam upoznao ljude iz čikaškog studija Designer & Gentleman, koji su uprkos preokupiranosti visoko zahtevnim projektima odlučili da junior dizajneru daju šansu. Saradnja se nastavila. Najnoviji projekat na kome smo radili je personalni brending i vebsajt za NBA košarkaša New Orleans-a Pelikansa Nikolu Mirotića. Zahvaljujući iskustvu stečenom u Designer&Gentleman-u sam došao u poziciju da radim za jedan od najvećih čikaških studija ,,Unlimited”, koji radi McDonald's-ove reklame za celu Ameriku gde sam imao prilike da učestvujem u snimanju reklama za nove Mekove burgere koji će biti predstavljeni tokom 2019-e godine.
Kanibal Font je osvojio brojne svetske nagrade među kojima su najznačanije – nagrada Grafis-a iz Njujorka, Print Magazin-a iz Sinsinatija i A'Dizajn-a iz Milana. Nakon izdavanja, Kanibal Font je dospeo na listu najprodavanijih fontova u Americi. Kompanija Nike je prava na font otkupila mesec dana nakon njegovog izdavanja i obavestila me da će se font naći u reklami koja promoviše jednakost u kojoj je glavni akter LeBron Džejms.
Čaršija: Uradio si redizajn srpskog dinara, a tvoj rad su propratili i naši ali i svetski mediji. Reci nam odakle ti ideja za takav poduhvat?
Miloš: Redizajn Dinara je projekat gde bi se našla sva bogatstva naše lepe zemlje Srbije. Naučnici, sportisti, umetnici, životinje, biljke, planine, reke, jezera i još puno toga sto našu državu čini vrednom. Projekat ima totalno slobodan pristup ilustracijama i ne prati poznati stil graviranja likova na koji smo svi navikli. To je bio zadatak na fakultetu, a ja sam mu pristupio srcem – kao da zaista radim zvanično rešenje, jer je Srbija zemlja koju bez obzira na sve volim najviše na svetu i kojoj bih zaista hteo da poklonim jedan takav projekat i time doprinesem predstavljanju naše zemlje u svetu. Mislim da je iz razloga što se u crtežu vidi iskrenost i ljubav prema domovini projekat dospeo u centar pažnje svih srpskih medija i vodećih svetskih dizajn medija poput Fubiz-a, Etapes-a i Behance-a.
Čaršija: U čemu pronalaziš inspiraciju za svoj rad?
Miloš: Inspiraciju za svoj rad pronalazim u beskonačnosti univerzuma, prirodi, stvarima koje nas okružuju i delima ljudi koji su svet učinili boljim mestom. Jedan od tih ljudi je naš Nikola Tesla. Jako puno sam čitao o Tesli kao mali, divio se njegovoj prizemnosti, onome što je uradio za čovečanstvo i njegovoj težnji ka suštini koja ga je i dovela do neverovatnih pronalazaka.
Čaršija: S obzirom na to da si dobio mnoštvo nagrada za svoj rad, reci nam koliko ti te nagrade znače?
Miloš: Nagrade su ispratile dugogodišnji rad, doprinele da neki od poznatih brendova vide moje radove i sarađuju sa mnom.
Čaršija: Zbog čega si odlučio da odeš iz Srbije?
Miloš: Na odlazak sam se odlučio iz potrebe za usavršavanjem na najvećem tržistu na svetu gde učite od majstora dizajna i advertajzinga, ali i iz ekonomskih razloga. Nadam se da ću jednog dana videti ekonomski stabilniju Srbiju i šansu za otvaranje ranih mesta, kao i doprinos našoj zemlji.
Čaršija: Trenutno živis i radiš u Čikagu. Reci nam koliko se život u Americi razlikuje od života u Srbiji?
Miloš: Život u Americi je dosta brži neko u našoj zemlji. Amerika nudi jako puno mogućnosti za rad i usavršavanje i zemlja je gde je sve moguće pa i da postanete milioner za 1 dan, ali isto tako mozete za 1 dan završiti ispod mosta bez ičega ukoliko ne napredujete svakog dana i ne održite svoj posao maksimalno efikasnim i konkurentnim. Sa druge strane jedna od velikih prednosti Srbije je to što su porezi na nekretnine jako mali i to nam daje osećaj slobode na svom posedu. Američki sistem je koncipiran tako da novac neprestano kruži i nema stajanja, pa tako recimo kada kupite kuću i isplatite je u kešu vi i dalje plaćate velike sume novca za porez na imovinu svake godine do penzije i iz našeg ugla gledano, imovina koju posedujete nikada nije u potpunosti vaša. Vaša je dok novac kruži, što u Srbiji nije slučaj, i tu prednost dajem Srbiji. Drugim rečima, da biste slobodno živeli u Americi, potrebno je da budete najbolji ili jedan od najboljih u svom poslu i jako ozbiljan biznismen. Prednosti Amerike je supermodernizovana država gde 350 miliona ljudi funkcioniše neverovatno uređeno i nema dugih redova i čekanja kada ste u redu u pošti, marketu, opštini, klubu… radnici će se ,,polomiti” kako bi ste što pre bili usluženi. U Americi na imigrante ne gledaju kao na strance, nego vas smatraju svojima i nikada vas neće nazvati ,,dođoš”, jer je Amerika zemlja otvorena za sve ljude sveta i to boravak u Americi čini prijatnim, osećate sve mogućnosti koje Amerika nudi gde vam se život sutra može promeniti na bolje zauvek i osećate da vas niko ne osuđuje što ste došli da pokažete svoje znanje.
Čaršija: Da li ti je u početku bilo teško da se prilagodiš drugačijem načinu života od onoga na šta si navikao?
Miloš: Otišao sam iz Srbije, ali Srbija nije otišla iz mene. Amerika ne traži da dođeš i da se utopiš, Amerika voli da pokažeš svoju kulturu, svoj način razmišljanja, to je ono što Ameriku čini posebnom. Miks različitih kultura. Zbog toga što cenim i ne zaboravljam svoje korene i predstavljam srpski dizajn – amerikanci cene moj rad, jer ako ne ceniš ono odakle si otišao nećes ceniti ni to gde si došao. Naravno, postoje stvari na koje se treba prilagoditi, brži saobraćaj, drugačiji način poslovanja, ugostiteljska kultura… Amerika vas nauči kako se efektivno radi i na pravi način vodi posao, za to su majstori i skidam im kapu, tu je prilagodjavanje išlo dobro. Što se provoda i ostalih aktivnosti tiče slični su nama, tako da se ni tu nije trebalo prilagoditi.
Čaršija: Da li planiraš da se vratiš u Srbiju i da radiš ovaj posao kojim se trenutno baviš u Americi?
Miloš: I pored svega i dalje verujem u Srbiju. Srbija je uvek opcija. Nijednu drugu zemlju ne mogu voleti isto kao svoju.
Čaršija: Šta imas da poručis mladim ljudima koji žele da se bave ovim poslom? Da li je pametnije da ostanu u Srbiji ili da odu van zemlje?
Miloš: Baviti se dizajnom traži konstantno učenje i usavršavanje. Ima jako veliki značaj za društvo i nije samo 9-5 posao. Sa dobrim i iskrenim dizajnom se mnoge stvari mogu okrenuti na bolje i mnogi ljudi učiniti srećnijim što je meni glavna smisao cele priče. Mladima bih poručio da pre nego što donesu odluku o odlasku iz Srbije imaju plan za pokretanje svog biznisa, jer je to jedini način da i pored svih benefita koje zapad nudi tamo negde, osetite slobodu koju imamo u Srbiji.