Koliko god pokušavali da zaobiđemo postojanje nekih nepisanih pravila pripisanih ženi, uvek ćemo se spoticati o njih. Žena je čovek i ima osnovna ljudska prava kao i svaki muškarac, bar smo tako obavešteni. Da li je to istina u putpunosti? Da li uočavamo napredak ili nazadovanje u ženskom svetu?
LEPA I ATRAKTIVNA ŽENA
Veliki broj ljudi, pa i same žene će se složiti sa izjavom da su žene slabiji, lepši i nežniji pol. Ovo možemo pripisati urođenoj slabosti žene da je fizički manje izdržljiva u odnosu na većinu muškaraca. Negovana i lepa, lako može biti seksualizovana pa čak i kao devojčica. Niko je ne primorava na negu i brigu o fizičkom izgledu, ali lako biva odbačena, dok se indirektno očekuje od nje da bude sređena i da „upada“ u kalup ženske aktuelne lepote ili neke konkretizovane estetike. Žena postaje nesigurna, jer se nije uklopila u standarde idealne lepotice. Sada pokušava da na sve načine, invazivne i manje invazivne dostigne taj ideal, gde nažalost može preterati i napraviti kontraefekat.
ŽENA KAO MAJKA
Majčinstvo je postao neosporiv zahtev društva, nešto bez čega nijedna žena nije žena u pravom smislu te reči. Vekovima unazad se majčinstvo podrazumevalo i istovremeno predstavljalo jedinu svrhu ženskog tela, da stvori novi život. Imperativ je biti majka, imati svoje dete, ali šta je sa onim ženama koje sebe ne vide tako, u ulozi majke. Zašto su one odbačene? Zašto društvo mora isticati njihovo nemajčinsvo kao nešto negativno? Stvar je izbora, u zavisnosti ako želimo da posvetimo život roditeljstvu i u redu je ako neko sebe ne vidi u takvoj ulozi. Nije svako sposoban da odgovori takvom zahtevu društva ako prvenstveno nije na određenom psihološkom nivou zreo i spreman na ogromnu požrtvovanost celog života.
ŽENA U PROFESIONALNOM SVETU
Od malena smo naučeni da postoje muški i ženski poslovi i određena razlika među njima. Ženama se pored profesionalnog statusa pripisuje i uloga domaćice, koja je u odnosu na ulogu domaćina znatno iscrpljujuća. A čime se žene bave uglavnom? Profesije koje će veliki broj žena uglavom odabrati jesu: učiteljica, medicinska sestra, vaspitačica… Muškarci će pre izabrati poslove koji su znatno plaćeniji: hirurg, advokat, naučnik… Ovaj poredak profesija nam ukazuje na neku vrstu neravnopravnosti pri izboru budućeg zanimanja. Žena ne mora da se bavi onim što je ne interesuje, ali se uvek postavlja pitanje porodice, braka, majčinstva. A kada bi upoređivali istu profesiju, isto radno mesto, isti posao koji izvršavaju muškarac i žena, dešava se da žena prima manju platu za identičan rad. Veliki broj žena ne dostigne ekonomsku nezavisnost i upravo zbog toga što muškarci ne vole kada žena više zarađuje, kada je poslovno angažovanija. Svakako postoje žene koje prate svoje snove i rade na sebi neobazirući se na komentare okoline, ali su one svakako manjina.
Veliki broj očekivanja, a malo razumevanja za pripadnicu lepšeg pola. Jedino što je ona dužna, pre svega sebi i ostalim ženama jeste život u skladu sa sopstvenim načelima i pravilima bez straha od osude ili poniženja. Stereotipno smatrano na meti etiketriranja je isključivo žena, dok u realnosti postoji veliki broj oblika ponašanja koji se podrazumevaju u muškom svetu. Muškarci podjednako mogu osećati nelagodu ako ne odgovaraju na postavljene zahteve društva. Nezavisno od pola, obostrano poštovanje je neophodno.
Autor: Mila Mićović