Od malena nas uče da su prijateljstva neka mnogo bitna pojava. Svi te smaraju pitanjima “A je l’ ideš u vrtić, a je l’ imaš najboljeg druga, kako ti se zove simpatija?” Ee, te simpatije, jedva čekaš da odrasteš da više ne moraš da razmišljaš da li se onom Lazi iz tvoje grupe sviđa Ivana ili ti, a onda odrasteš i shvatiš da takve muke nikad ne prestaju. No dobro, te simpatije su posebna priča, o njima ćemo neki drugi put.
Aj da se vratimo na ono bitnije, na prijateljstva. Kad si klinac malo smara što drugarici moraš da daš pola čokolade, što u vrtiću možeš samo određeno vreme da se igraš nekom igračkom, a posle moraš da je proslediš drugom detetu. I kad malo bolje razmisliš, život bi verovatno bio lepši bez tih nekih drugara, sami bi jeli sve što hoćemo, i po ceo dan bi sami mogli na miru da se igramo. I evo ga, stigli smo do poente. Kad malo porastemo počnemo da shvatamo da je svaka sreća veća, a svaka bol blaža kad su nam tu pravi prijatelji. I ona polovina čokolade je mnogo ukusnija kad je podeliš sa nekom mnogo dragom osobom. I dani lepše prolaze, i put do škole je kraći, i zanimljivije je da se iz škole vraćaš sa njih sedmoro nego sam. I nekako lakše preboliš dvojku iz geografije kad znaš da drug iz klupe ima istu ocenu kao ti. Više se obraduješ petici iz istorije kad je zajedno sa nekim dobiješ (nemoguća misija hehe), umesto da se sam šepuriš pred celim razredom. Uvek se najbolje našminkaš kad si sa drugaricom, i svaki raskid te manje boli, srce brže zarasta, a leto duže traje.
Imaš s kim da plačeš od sreće kad položiš najteži ispit u januarskom roku, i uvek možeš da napraviš mnogo pomfrita i odeš sa drugaricom na krov njene zgrade, da pričate o svemiru i svemu i svačemu po celu noć, ili da samo budete uzajamno rame za plakanje. Kad imaš prijatelje znači da imaš nekog ko će da te drži za ruku kad padneš sa bicikle pa moraš na PTO da šiješ glavu.
Iskrena i prava prijateljstva nastavljaju da traju i kad godinama studiraš u drugom gradu i kad ti najbolja drugarica živi u Sloveniji, a jutarnju kafu ispijate i razgovor pred spavanje vodite preko Skajpa. Kad se s nekim mesecima ne čuješ a razgovor nastavljate tamo gde ste stali. I pet meseci ranije znaš odgovor na pitanje “Gde ćeš za Novu godinu?”, jer ti se najbolji drug seli na Maltu. Imaš podršku, oslonac, i znaš ko će jednog dana da ti bude kum na venčanju. I ako se ikad tetoviraš, znaš čije ćeš ime da ugraviraš.
Kad malo bolje razmislimo, saberemo i oduzmemo, shvatimo da su ta neka prava prijateljstva mnogo retka ali dragocena. Možda čak i bitnija od one čokolade od maločas.
E. Tomić