Autor: Danijel Jančić
Ne razgovaraj sa strancima,
mozda će te neko opet iskoristiti i odbaciti,
kažes ,,mlada sam, zelena, ponekad plava ”,
svesno biraš, svesno grešiš.
Ne razgovaraj sa strancima,
možda će ti neko ponuditi upaljač
i zapaliti cigaru, a kad otreseš poslednji pepeo,
kad udahneš poslednji dim i ugasiš taj žar,
pristaćeš na sve i možda će ti to biti poslednje.
Ne razgovaraj sa strancima,
možda će te neko lagati i tebi će se to svidet.
Ne padaj na te izmišljene boje,
koje tu stoje samo kao maska za odbranu i napad,
nema tu boja, samo crnilo i možda odsjaj prolivene krvi.
Ne razgovaraj sa strancima,
možda će te neko od njih ubiti i kidati ti delove tela
dok ih istovremeno ljubi,
zato što misli da te voli i to sebi ne može da objasni.
Zato, ne razgovaraj sa strancima,
možda sam neko od njih ja.