Ne gasite maštu svojoj deci kako biste u tišini popili kafu, podstaknite je i uživajte u miru koji donosi

0
154

Koliko puta vas je, dok ste ispijali svoj omiljeni napitak u kafiću, prekinuo dečiji plač i vika roditelja?

Mnogo puta, zar ne? I dok  prevrćemo očima, osuđivajući pomenutu situaciju, koliko nas je priteklo u pomoć nekom od deteta koje nas je, omelo u ispijanju našeg pića? Retko ko od nas, u to sam sigurna.

I pre nego što vam ispričam jednu priču, ne mogu, a da vas ne podestim, da nijedno dete nije svojom voljom došlo da nam ”pokvari” uživanje.

Bio je kišni oktobarski dan. Društvo u kafiću me je čekalo. Malo sam kasnila, jer sam čekala da mi dekica ispeče kestenje na ulici. Kišne kapi me uvek asociraju na kestenje i čaj.  Stigla sam, kafić je bio pun. Bilo je tu raznog sveta., što bi se reklo o 7 do 77. Odjednom ispijanje čaja od nane, prekida devojčica koja histerično govori mami da želi da i ona sedne pored nje na podu. Situacija privlači pažnju svih nas koji smo se nalazili u tom kafiću. Mama, sasvim normalnim glasom govori devojčići: ”Mašo, mama ne može da ti se pridruži, jer je nepristojno sedeti na podu u mojim godinama. Uostalom, zašto si uopšte ti to uradila? -”Dosadno mi je”, reče devojčica. ”Strpi se dok ne popijem kafu.”

-”NEĆU!”, uzviknu devojčiča, tako glasno, da se je većina nas malo strecnula.  ”Ustani odmah”, viknu sada i mama. ”Ne želim da pravim scene ovde sa tobom.” Devojčica je i dalje sedela na podu i govorila da neće. Pogledala sam ljude oko sebe, situacija je izgledala ovako: većina žena je prevrtala očima i sa čuđenjem gledala u ženu. One koje su bile sa decom, su se smeškale, verovatno govoreći u sebi, tako ti i treba kada je nisi vaspitala.  Većina muškaraca je gledala u svoje mobilne telefone, oni koji to nisu činili, uglavnom su gledali bledo u njihovom pravcu ili vrteli glavom. Deca, koja nisu bila zauzeta mobilnim telefonom, su bila u čudu ili su postavljala pitanja roditeljima, pretpostavljam zašto devojčica viče ili sedi na podu. I moji prijatelji su počeli da komenatrišu pomenutu situaciju. ”Bože koje nevaspitanje, da je moje dete, znaš kada bih joj dozvolila da se tako ponaša”, i slično.

Ustala sam, znam da me je neko pitao, kuda ćeš, ali ja nisam ništa odgovorila. Sa šoljicom čaja u ruci, prišla sam stolu gde su se nalazile mala Maša i njena mama. One su i dalje vodile raspravu, sada malo blažim tonom, ali dovoljno glasno da i daje privlače pažnju ostalih gostiju.  Rekoh, ”Zdravo Mašo, da li bih mogla da ti se pridružim da zajedno popijemo čaj?”  Obe su pogledale u mene, ja sam gledala u devojčicu. Najzad odgovori:

 ”Sela bi ovde pored mene?”

 –”Da, ako mi dozvoliš?”

”Naravno!”, uzviknu devojčica, tako oduševljeno i veselo.

Mama ništa nije govorila.

-”Ja sam Jelena, drago mi je”, pružila sam joj ruku.

”I ti imaš gumene čizme kao i ja.”

-”Da, samo što su tvoje lepše, jer su šarene.”

”A šta to piješ?”

-”Čaj od nane.”

”Bljak”, uzviknu devojčica. ”Ja ne volim čaj, jedva popijem kada se prehladim. I to samo zato što mi mama naredi.”

Nasmejem se, ”nisam ni ja volela čaj kada sam bila mala kao ti. Tako da te razumem, ali ako kreneš da piješ čaj, ređe ćeš biti prehlađena.”  Malo je razmislila o ovome i pitala: ”A koliko ti imaš godina?”

-23, odgovorih, na šta je ona dodala ”Auuu, pa meni treba još mnogo dok zavolim čaj!” Tu smo se već svi nasmejali koji smo bili dovoljno blizu da se čujemo.  Naš razgovor prekida jedan dečak koji nas je pitao da li i on može sa nama. Pogledala sam Mašu, i rekla joj ”Mašo, odgovori dečaku, ipak je ovo tvoja fantastična ideja za ispijanje napitaka.”

”Naravnoo da možeš” i napravila mesto dečaku.

Onda nam se je pridružilo još par dece. Kada bih krenula da vam pišem o čemu smo sve pričali, ovaj tekst bi se mnogo odužio. Napomenuću da sam tog dana saznala imena simpatija, koga vaspitačica najviše voli, kako im tate dozvoljavaju da koriste mobilni telefon dok su mame na poslu, da deka hrče, a baka se svađa sa televizorom, kako je mačak Žule uhvatio goluba ali ga nije pojeo jer je odleteo….i još mnogo, mnogo toga.

Naše druženje prekida Mašina mama koja govori kako moraju da krenu. Ustajemo svi, ostala deca su se vratila svojim roditeljima, ja sam bacila pet Maši, ona je uzvratila jakim udarcem.

-”Drago mi je da smo se upoznale”, rekoh.

”I meni! Kada ćemo se opet videti?”

-”To ne znam, mozda uskoro, a mozda i ne. Ali znaš kako možemo ostati u kontaktu?”

”Kako?”, uzviknu Maša.

-”Kada god vidiš da kiša pada, seti se našeg susreta. Postavi mi pitanje, i razmisli šta bih ja odgovorila. ”

” I sešću na pod!”, reče ona.

Nasmejal sam se, ”Može, osim ako nisi na ulici, ne ide da se namokriš.”

Zakikotala se je, stavivši ručice preko usta. Bio je to divan prizor. Mama me je potapšala po ramenu, uzvratih joj blagim osmehom. Pridružila sam se prijateljima, koji su me gledali i smejali se, ” koliko god da mislimo da ponekad nisi normalna, sve više shvatamo koliko voliš i uživaš sa decom.” Rekoh, ”Mogli ste da mi ostavite bar jedan kesten.” Svi smo se nasmejali.

Dragi roditelji,

Ubuduće, kada već oduzimate slobodu Vašeg deteta da bude u parku, na ulici, kod najboljeg druga ili drugarice, tako što ćete ga odvesti u kafic, kako biste Vi popili kafu, razmišljajte malo i o njima. Ako ste se već odlučili za taj korak, postrajate se da i Vašem detetu bude podjednako zanimljivo kao i Vama. Nedavno sam, čitajući blog jedne mame, naišla na zanumljivu ideju, kako možete animirati dete u kafiću. Potražite od zaposlenih nekoliko zrna kafe, i uzmite neke časopise koji se nalaze u ponudi za goste kafea. Pronađite interesantne stranice i zadajte detetu zadatak da na određene predmete stavi po zrno kafe. Verujem da bi ova igrica bila njima zanimljiva.

To me je inspirislao da razmslim o tome, čime biste još mogli da animirate svoju decu. Evo još nekih ideja.

  1. Ponesite četiri bojice i mali blokčić. Zadajte deci zadatak da nacrtaju predmete koji su u tim bojama.
  2. Ponesite bojanke i bojice (Laguna ima divna izdanja istih).
  3. Napravite kulu od šećera, tako što svako stavlja po jednu kesicu. Zajedno osmislite šta dobija pobednik (npr. Kokice sa ukuspom po njegovoj želji).
  4. Uz pomoć slamčica, deca mogu praviti razne oblike. To ume biti jako zanimljivo. A onda, vi pogađajte koji je oblik u pitanju(npr.Ukoliko dete napravi Sunce, možete pričati o Suncu, koje je boje, gde se nalazi, zašto nam je Sunce važno itd.).
  5. Ponesite plasetelin, dogovorite se koja bi tema bila (npr. Bašta), videćete koliko su Vaša deca maštovita i šta će se sve naći u njihovoj bašti.

Znam da je telefon najčešće rešenje koje primenjujete, ali mogli biste decu da poštedite mobilnih telefona kada su van kuće. Nadam se da vam ideje deluju zanimljivo, biće mi drago ukoliko primeniti bar jednu od njih. Takođe, nadam se da ću Vas ovim putem inspirisati da i Vi sami dođete do nekih zanimljivih ideja za Vaše mališane.  I ne zaboravite, zadovoljstvo treba biti obostrano,  Vaše dok ispijate svoj omiljeni napitak, i njihovo dok uzivaju u zanimljivim igricama.

Da se vratim na priču iznad, pri plaćanju računa, dobila sam papir, bio je presavijen na pola. Izašla sam iz kafića i otvorila papir. Pisalo je:

Autor teksta: Jelena Stanojković

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime