Danas se navršava 16 godina od velikog požara u manasriru Hilandar prilikom kojeg je uništeni više od polovine njegovog kompleksa.
Veliki požar koji se dogodio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine u Hilandaru, uništio je više od polovine kompleksa manastira.
Sveta carska srpska lavra Hilandar je jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda i nalazi se na Svetoj Gori, autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki.
U noći između 3. i 4. marta 2004. godine izbio je požar velikih razmera. Požar je počeo u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka čiji je naziv Igumenarija, odnosno Dohija. Požar je počeo nešto nakon 1 sat po ponoći, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, i vrlo brzo je počeo da se širi na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.
Hilandar je i ranije stradao u velikim požarima, međutim, najrazorozniji požar je izbio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine. Uništeno je i teško oštećeno čak 5897 m2, to je blizu 55% korisne površine.
Paraklis Svetog Save, Svetog Dimitrija i Svetog Nikole je značajno oštećen, dok je paraklis Svetih 40 mučenika potpuno uništen. Potpuno su uništene i najstarije sačuvane autentične monaške kelije sa kraja XVI veka, veoma retke na Svetoh Gori. Takođe su stradali i konaci Igumanija, Dohija, Veliki konak, Sinodik, ulazni kompleks, Stari konak i Beli konak.
Monasi su uspeli da ugase požar na donjem spratu Igumenarije u prvim trenucima požara, međutim, postoje nedostuona mesta na kojima je vatra tinjala i zahvatila drvenu gredu koja vodi do krova sa druge strane zgrade, zapalivši tako drvenu krovnu konstrukciju prekrivenu kamenim pokrivačem.
Kako je objekat sačinjen u nizu, požar se veoma brzo proširio preko krovne konstrukcije cele severne polovine manastira. U prvim satima požara monasi su se trudili i pokušavali da evakuišu najugroženije sveštene predmete i dragocenosti. Vatrogasci su savladali nepristupačan svetogorski teren i stigli tek ujutru.
Konaci su goreli satima, a vetar koji je doprinosio lakšem širenju požara je u isto vreme i sprečio da požar pređe južno sa Igumenarije na trpezariju kralja Milutina. Tako su najvrednije dragocenostj, sveštene ikone i rukopisno nasleđe ostali sačuvani od potpunog uništenja.
Među prvima u pomoći, Hilandaru su pritekli monasi iz svetogorskih manastira, a već sledećeg dana je stigla pomoć i same Sveštene opštine Svete Gore iz Kareje, grčke države, kao i vojske i naših ljudi i njihovih grčkih prijatelja iz Soluna i okoline.
Obnova manastira još uvek traje, a procenjuje se da bi trebalo da bude završena do 2022. godine.