Poznat nam je grčki mit o prelepom mladiću Narcisu koji se zaljubio u svoj lik. Upravo po njemu sam narcisoidni poremećaj ličnosti i dobija svoje ime. Narcisoidni poremećaj ličnosti podrazumeva uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti. Narcisi teže ka visokim ciljevima, ambiciozni su, često ih možete čuti kako se hvale svojom lepotom i sanjare o idealnoj ljubavi. Generalno, ovi ljudi teže grandiozitetu kako bi pobegli od realnosti – niskog samopouzdanja, želje da ih drugi validiraju i osećanja da nisu dovoljno dobri.
Kako dolazi do pojave narcisoidnog poremećaja ličnosti?
Smatra se da je pojava ovog poremećaja ličnosti zapravo skup psiholoških, socijalnih, ali i genetskih faktora. Smatra se da ispoljavanje ovog poremećaja kreće s pubertetom ili u ranoj mladosti. Smatra se da biološki faktor igra značajnu ulogu i da su šanse za razvijanje narcisoidnog poremećaja veće ukoliko neko u porodici pati od istog.
Sigmund Frojd smatrao je da u procesu rasta i razvoja dete vezuje svoj libido (energiju Erosa, tj. nagona za održavanjem i produžavanjem života) za određene delove tela, čime se vrši fiksacija njegovog karaktera. U prvom stadijumu, do prve godine detetovog života, dete je u oralnom stadijumu kada svoj libido vezuje za usta i aktivnosti ustima. Smatrao je da osoba čiji se libido veže za usta ima najveće predispozicije za ispoljavanje narcisoidnosti ali i cinizma, govorljivosti, bolesti zavisnosti…
Kako se uspostavlja dijagnoza narcisoidnog poremećaja ličnosti?
Neophodno je napomenuti da isključivo osoba specijalizovana za mentalno zdravlje i poremećaje ličnosti može uspostaviti dijagnozu narcisoidnog poremećaja ličnosti. Dakle, svi lekari koji nisu kvalifikovani za oblasti mentalnog zdravlja ne mogu uspostaviti dijagnozu, a samodijagnoza uspostavljena putem testova na internetu (koji uglavnom nisu standardizovani) ili pukog upoređivanja simptoma nije validna, ali bi Vas mogla uputiti na obrađanje stručnom licu koje Vam može pomoći ukoliko sumnjate da patite od pomenutog poremećaja.
Kakvi su narcisi u životu i međuljudskim odnosima?
Narcisi su često osobe kojima se divimo i koje uživaju u našem divljenju. Upravo tim divljenjem i pažnjom koju velikodušno prihvataju – narcisi se hrane. Ljudi olako ulaze u prijateljske ili pak ljubavne odnose sa narcisima jer im prija pažnja koju im narcisi posvećuju na samom početku odnosa, ne shvatajući da je to izvitopereni sistem povratne sprege „pažnja za pažnju“ koji se kasnije svede na narcisovo zahtevanje pažnje i veličanja koje smatra da zaslužuje ne unoseći u odnos apsolutno ništa sem svog postojanja.
Upravo zbog ovog začaranog kruga psiholozi ističu pojam emocionalne zavisnosti koja se stvara između narcisa i njegovog “saveznika“. Smatra se da narcisoidni odnosi traju dugo jer narcis ne želi da se odnos prekine (zbog pažnje, ljubavi i podrške koju dobija), a “saveznik“ se boji napuštanja samog odnosa jer strepi od reakcije narcisa. Iako većinski oštećen “saveznik“, koji uglavnom ima problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, u odnosu sa narcisom zadovoljava svoje potrebe tako što od narcisa dobija poštovanje i podršku onda kada se ponaša adekvatno. Ukoliko pak dođe do toga da onaj koji je žrtva narcisoidnog ponašanja ukaže narcisu na neadekvatno ponašanje koje ispoljava, najčešće će uslediti takozvana gaslighting tehnika “zlostavljač-žrtva“ kojom narcis olako izmanipuliše izvinjenje i produžetak same spirale emocionalne zavisnosti.
Kako „izaći na kraj“ sa narcisom?
Ukoliko sumnjate da je neko iz vaše blizine pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti i pitate se kako da izađete na kraj sa tim, pre svega osvestite se da vi niste odgovorni ni za čije raspoloženje, samopouzdanje, samopoštovanje i život uopšteno. Sreću dugujete samo i isključivo sebi. Ukoliko, pak, imate želju da pokušate da pomognete narcisu, uputite ga na psihološko savetovanje koje će potencijalno voditi ka psihodijagnostici i psihoterapiji. No, uprkos svemu, upamtite – ne možete pomoći nikome ko pomoć ne želi.
Autor: Teodora Stajić