Autor: Milica Tasić
Drhti joj telo. Međunožje slepljene butine skrivaju. Koža se lepi. Pore se sve otvorile. Golicavo uzbuđena dugim njegovim pogledom razapinje kolena po oštrim ivicama stolice. Tara se mlada koža o hrastovo drvo i miriše na omaglicu znoja i svežine, plodovi i koren davno su prekinuti, ali u spoju sa ženskom nogom odišu sažimanjem prirode i ženskog tela. Pomisli na seks. Na divlje. Na žvakanje i na oblizivanje. Paganka gola sa plaštom od lišća se uznemiri. Isklizava voljno sa stolice, pa se izdiže trljanjem. Mokra je linija sredine. NJeni su bogovi mužjaci sa debelom batinom. Vatra je njen znak. Klanja se požaru što spustio se na velike dojke koje traže sisanje. Vape one da im isiše svu vrelinu i usebi je duboko, da ih okapa pljuvačkom svojom muškom, da otvrdle izgrize do slatkog bola. Dok bi se stiskale uz njega da ima toliko samo prostora tek da vlažan vazduh prostruji i ohladi. Sedi na stolici, a htela bi da opkorači njegovu rimu. Htela bi da je obgrli kao stihove pesme, da bude svevremena u njegovoj uzbuđenosti. Ona je muza za opkoračenja trenutka. Voli divlji, drzak muški pogled njegov na žensku joj nabreklu telesinu. Dodir njegov da bude večnost kratkom požudnom trenutku. Vremena bi se sva zaglavila u energiji što bi blesnula u spoju njihovih tela. Kosmos bi bio bez logike i filozofije. Ni krsta, niti nauke. On je njen bog. Bog seksa u njoj. Rađa se haos. U njemu razapnuta na mušku i žensku polovinu – na globus ženski i držač muški – diše strast. Svet vasceli u sferi ženke i mužjaka. Rascvali se svi pupoljci i zadrhtale sve gole grane. Pupi. Miriše odasvud. Sokovi svi uzavreli se čuju. Sve strane sveta govorahu. Voda proključala sa izvora, a jednovremeno hladna. Jednovremeno ključala i oštra. Zov ženski dopire do lava-vođe u džungli. Reži zvuk. Šumi pokret tela. Stisnu je. Nemilo okrenu. Lišće joj zadignu. Zver muška nabode svoju divljinu u otvorenu joj breskvu. Lepljivi i bistri sokovi iz voćke potekoše. Kao novi svet da se iz potopa stvori. Sva semena iznova proputovala predelima sveta bez tačke. U novom svetu prvi Adam i Eva. Prvi seks. Prvo drvo bez zmije. Prodivljale sve ruže. Svi koreni uzdišu. Crvene se polovi kao vulkani. Otopili se svi snegovi. A ona doživljava prvi, drugi, peti svoj orgazam (na, uz, iza) preko stolice od hrastovog drveta što škripi. Mužjak drži nag svet joj ženski. A ona igra kao paganka, sa dubokim uzdahom koji sve divlje zveri slušaju u divljini. Čopor se uskomešao. Divlji ples uz zvukove bubnja u plemenu. Sve gole ropkinje vrelu zemlju gutaju. A gospodari ližu prvo voće u čast žene. Poje otvorena im usta i vlažne usne njihove okapavaju, slaveći lepotu tela pod otvorenim nebom.