Mom Vranju

Autor: Stevan Milošević

Tvoja je pesma sudba u malom,
od svih je srca skinula veo,
i ja je žedan, već duže vreme,
ispijam s tobom deo po deo.

Ne žalim usne u njenom stihu,
bez kapi čežnje život je vezan,
džaba se noći odenu sjajem
ako ih uvek preživiš trezan.

Uspori malo, ja nemam kuda,
gudure tvoje dušu mi ljube,
mirišu časi na prošla leta
dok ti sokakom prolaze trube.

Ako me neka, ljubeći pesmom,
uzme za sebe, rani do srži,
oprosti lako, puki sam čovek,
do samog kraja bar ti izdrži.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *