Ljubavni pesnik – Milica Tasić

Milica: Kada osoba ima sklonost ka pisanju ona u toku života taj talenat ili usavršava baveći se kontinuirano pisanjem ili ga, neću reći uguši, nego zapostavi, s tim što to nikako ne mora da znači da talenat koji je negde pritajen, u domu emocija kreativnog bića, neće – baš poput deteta koje voli igru sakrivanja – radosno izaći, uputiti naivan pogled ka svetu i dozvoliti da ga isti taj svet prigrli i zavoli, omogućavajući mu da poraste. Moja sklonost ka pisanju primećena je naročito u srednjoj školi, međutim, talenat sam po sebi nije dovoljan, iako je neophodan za dalji rad.

Milica: U vrlo nadahnuto napisanoj knjizi ,,Kad je Niče plakao” Irvina D. Jaloma zabeležena je jedna misao koja mi je ostala urezana u sećanju – da se kreativnost rađa iz bola. Tako uglavnom i biva u životu, a to bi bio odgovor na drugo Vaše pitanje kako i kada sam počela intenzivnije da se bavim pisanjem i šta me je podstaklo da krenem putem pesnikinje. Moram reći da se zaista lepo osećam kada pročitam pozitivne komentare ljudi kojima se moja poezija dopada, jer tada čitajući vidim kakva bih pesnikinja mogla biti ili jesam u tuđim očima. Podrška i prihvaćenost su uvek potrebni da ojačaju i daju snagu da se nastavi, ali treba prihvatiti i kritike stručnijih i iskusnijih od sebe. Pisanje je istinska potreba bića, a ushićenje i neopisiva radost zbog ostavljanja zapisa duše su najlepše što jedan pesnik može sebi priuštiti u životu i otuda i nadahnuće i želja da se život ispuni pesmama.

Milica: Najviše pišem ljubavnu poeziju, romantičnu ili s elementima suptilne erotike, mada ima i pesama koje su inspirisane umetničkim slikama, na primer, pesma ,,Peščana imaginacija” ili ,,Petao i žena” po motivu slike Pavela Hajka. Naravno, ima i rodoljubivih, ali znatno manje.

Milica: Mogli bismo o tome pisati naširoko, jer postoje mnoge ,,slobode”. Zato bih pre na ovo pitanje odgovorila pomalo šaljivo – da i sama to ,,Hoću da znam” i da je možda potrebno ,,Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj”.

Čaršija: Gde nalaziš inspiraciju za pisanjem?

Milica: Inspiracija dolazi u tišini kada počnete da osluškujete svoje biće, a teme za pisanje su paleta boja na platnu što se životom zove.

Čaršija: Sta najčešće čitaš? Šta se trenutno nalazi na tvojoj polici?

Milica: Ukratko, najomiljeniji pisci u mojoj skromnoj biblioteci su Meša Selimović, Crnjanski, Andrić, Pavić i Pekić (baš tim redosledom). Što se poezije tiče, volim da čitam Disa i Miljkovića.

Čaršija: Imas pregršt svojih pesama, da li imaš u planu da se tvoje pesme nađu u ukoričenom izdanju?

Milica: Naravno da imam u planu. Zbirka će imati naslov ,,Svet u suzi”.

Čaršija: Koja tvoja pesma je iz tebe izvukla najdublju emociju?

Milica: Autobiografske. Ali ne bih da govorim naslove tih pesama, ipak ću to zadržati za sebe. Ali, da bih donekle ispoštovala pitanje, verujem da će se mnogi zaljubljeni pronaći u stihovima jedne moje kratke pesme ,,Trenutak” čiji deo glasi – ,, …jer čemu život ceo otužan provesti a nikad ne spoznati kako je voleti samo jedan tren, zmajevit, silan, da te ponese, da te odnese i napoji vatrom istinskog bivstva”. Posvećena je zapravo svima koji Ljubav vole da ljube iskreno i snagom čitavog svog bića.

Čaršija: Tvoje pesme su uglavnom ljubavne, kako bi ti opisala ljubav u jednoj rečenici?

Milica: Rado bih pomenula svog profesora književnosti na Filološkom fakultetu i istaknutog kritičara Aleksandra Jerkova koji je u jednom tekstu napisao da je ,,ljubav ontički događaj našeg sopstvenog bića u drugome, u kome prepoznajemo sami sebe, i u sebi, gde prepoznajemo drugoga”. To je za mene rečenica koja definiše ljubav.

Čaršija: Šta misliš, koliko pesma može promeniti svet?

Milica: Nisam optimistična da može promeniti svet. Danas poezija nije u modi. Da bar može da se nadogradi kao kosa ili poveća kao obim grudi, zadnjice i usana. Poezija i pesma su kao žena bez silikona, koja zrači šarmom i unutrašnjom lepotom i upravo takvu lepotu treba negovati. U današnjem svetu plastificirani ljudi teško da mogu razumeti, a još teže osetiti snagu pesme.

Čaršija: Šta bi poručila ,,novopečenim” pesnicima?

Milica: Poručila bih da nastave da veruju u pisanu reč i da nikada ne zaborave da su dobrodošli.