Autor: Jelena Trajković
Ako postoje prethodni životi,
sigurna sam da sam te volela u svakom od njih…
Jer kako bih zaboravila tvoju tišinu
u moru tuđih glasova,
ako na svaku uspomenu nejasnu dodam novi stih?
Tamo gde si me svojim kaputom jednom zagrejao,
možda na Crvenom trgu
ili ispred Baljšoj teatra-
i dalje miriše na setu, tugu…
Al’ je u srcu ista vatra.
Opustele su železničke stanice i vozovi bez nas, putevi kojima smo prošli
i dalje nas slede;
sasvim jasno – možda više nikome ne vrede…
Samo ja… Ja ne želim ljubav drugu.
Sve sibirske zime ne mogu da zalede trenutak u kome si me poljubio….
Taj osećaj da si u svim očima,
u svakom osmehu
i dodirima slučajnih prolaznika,
da me i dalje čekaš u senci grana…
Ljubavi,
ako i ti znaš da postojim – znaj da te još uvek čekam…
Znaj, još uvek sam sama.
Zapamti,
ako ikad ponovo se rodim –
svaki ću život živeti da te nađem,
da opet ljubav sa tobom vodim.