Na današnji dan, 1922. godine rođen je Dušan Duško Radović, naš srpski pesnik, pisac, novinar, aforisticar i TV urednik.
Rođen je u Nišu od oca Uglješe i majke Sofije. Bio je glavni urednik ,,Pionirskih novina’’, urednik programa za decu Radio Beograda, urednik lista ,,Poletarac’’, novinar ,,Borbe’’ i od 1975. godine urednik Studija B.
Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijac FK Partizan. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka ,,Sećanje na Duška Radovića’’.
Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora ,,Kolibri’’. On je dobitnik naših najuglednijih nagrada kao što su Neven, Mlado pokolenje, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade kao i diplome Međunarodne organizacije za decju književnost Hans Kristijan Andersen.
Mi, ljudi novijih generacija, nismo imali priliku da ujutru slušamo njegove aforizme kojima je budio Beograđane na talasima Radija ,,Studio B’’, koji su kasnije objavljeni u tri knjige ,,Beograde dobro jutro’’. Ali, sigurno je svako čuo za ovog čoveka koji je početak svakog dana ulepšavao svojim mislima koje su ostale čuvene.
Neminovno je da nam je mnogo toga ostavio za uspomenu i možemo da se ponosimo što smo imali jednog ovakvog čoveka u našoj zemlji.
,,Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje.’’
,,Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene.’’
,,Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite- možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.’’
,,Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.’’
,,Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.’’
Ovo je samo jedan promil od svega onog što je on rekao. Naši očevi i majke često znaju da kažu kako je svako buđenje za školu bilo zanimljivije kad čuju glas Radovića.
Takođe, kažu da je to bio još jedan razlog zbog koga se je tadašnje vreme više volelo nego ovo sad i da je on svojim aforizmima samo ulepšavao Jugoslaviju.
Verujem da i mi mlađi, koji smo nastali tek posle njegove smrti, slušajući takve stvari poželimo da ovo sadašnje vreme menjamo za ono tadašnje.
Autor teksta: Kristina Stojanović