Iako je grad Vranje svoje imeo dobio u davnoj prošlosti, kroz istoriju je dolazilo do zabune oko naziva, pogotovo posle oslobođenja od Turaka. Postoje tvrdnje o tome kako je Vranje kroz istoriju imalo više različitih imena.
Narod u Vranju je uvek ovaj grad izgovarao u nominativu ,,Vranje”, te se u tom obliku javlja i u vreme Stefana Dečanskog. Ime se odnosilo samo na naseljeni deo grada, a ovdašnja srednjovekovna župa se zvala Vranja. To je bunilo ljude, pogotovo kada su mnogi naučnici počeli da se interesuju za grad, tada varoš, u drugoj polovinj XIX veka, jer je ispalo da se Vranje u to vreme i zvanično zvalo Vranja.
Pored ovog imena, u srednjovekovnim darovnim poveljama i drugim dokumentima Vranje se pominje i kao Vranja, Vranija, Vrania, Vrajna, Viran i Virajna. Kako će ljudi ovaj grad zvati, zavisilo je od toga ko na kojem jeziku pišu.
Miodrag Pešić, vranjski novinar koji je pisao za nedeljnik ,,Slobodna reč” i preminuo 2009. godine, u svojoj knjizi ,,Vranje” piše: ,,Da bi zabuna bila veća, javile su se legende po kojima se Vranje zvalo Vrana, Golubinje, Golubićevac.”
A srpski entolog i istoričar, Tatomir Vukanović, kaže: ,,Pravi narodni oblik od starine glasi Vranje.” Pored toga, još i kaže: ,,Stefan Nemanja je zauzeo od Vizantinaca Vranje.”
U istorijskim knjigama se pominje da je Nemanja zauzeo: ,,Lipljan i Moravou i glagoljemi Vrani”. Vukanović, takođe, pominje da postoje i druge pretpostavke koje daju objašnjenje nastanka imena grada, ali one i nisu baš najubedljivije, poput: vorn – varn, što bi značilo jama/rupa ili gavran/vrana i mnoge druge.
M. Đ. Milićević zapisuje da je nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine, varoš zvanično prozvana Vranja, iako su ljudi nastavili da izgovaraju samo Vranje. Nije jasno to da li je Vranje dobilo ime od Tračana, Rimljana, Grka ili Slovena.
Koren reči Vranja (vr) i osnova (vranj) mogu se naći i kod Slovena i Rimljana i Grka. Bora Stanković, pisac koji je živeo krajem XIX veka i početkom XX, je pisao: Vranje.
Ova zabuna je kasnije ispravljena, te Vranje ostaje Vranje, a za to je najveću zaslugu imao dr Jovan Hadži-Vasiljević, srpski istoričar, etnograf i književnik, rodom iz Vranja, o kome ćemo tek pisati.
M. P.