Dok smo deca, stalno slušamo negativne komentare na račun kompjuterskih igrica. Te štetne su, oduzimaju previše vremena, nasilne su, beskorisne su, nekome čak i dosadne…ali, da li vam je ikada palo na pamet da vaša profesija može da bude baš to, igranje ili komnetarisanje igrica i da od toga živite?
Verujemo da mnogima nije pala na pamet takva ideja, dok sa druge strane postoje i oni koji su svoju ljubav prema igricama pretvorili u posao koji vole.
Naš današnji gost je Marko Stojmenović, poznatiji kao Rema, i pričaće nam o tome kako je on od dečaka koji igra igrice iz ljubavi i radi zanimacije došao do čoveka kome su igrice glavno zanimanje.
Marko je rođen 1994. godine u Vranju, gde odrasta i žavršava osnovnu i srednju školu, a potom se seli za Beograd kako bi ostvario svoje snove.
1. Ćao, Rema, da li bi mogao da našim čitaocima, koji nisu upućeni u svet igrica, približiš svoje zanimanje?
– Ćao svima, prvo da se zahvalim na pozivu za ovaj intervju, mislim da je kod nas esport jos uvek crna rupa pa se nadam da će neko izvući iz ovoga nešto poučno. Ja sam jedan od prvih komentatora za igrice na našim prostorima, koliko god to čudno zvučalo, ali to je profesija koja je veoma popularna u svetu i koja se, da kažem, još uvek razvija kod nas. Ukratko, radim isto ono što ljudi na televiziji rade za fudbal, košarku i ostale sportove, samo za igrice kao što su CS:GO i Dota.
2. Kada je počelo tvoje interesovanje za cs go scenu i koja je tvoja uloga na njoj?
– Moje interesovanje za kanter kao igricu počinje 2006. godine, kada su svi drugovi iz mog odeljenja u osnovnoj krenuli da igraju na dnevnom nivou. Uopšte, pomisao da je nešto kompetativno i da mogu da se takmičim protiv drugih i pokažem da sam bolji je nešto što me uvek guralo napred, ta želja za dokazivanjem je ponekad i prevelika, ali to je ono što me stavilo tu gde jesam trenutno. Naravno, kada je izašla nova i poboljšana verzija, danas poznata kao CS Global Offensive, odlučio sam da uradim sve što je moguće da dokažem da mogu da budem jedan od najboljih. Međutim, u međuvremenu 2016. godine dobijam poziv da odem u Beograd i krenem svoju karijeru kao profesionalni komentator za CS Global Offensive. Tada kreće i moja priča u esportu koja, iako naizgled čini se da je savršena, ne govori celu priču esport scene u Srbiji. Ja sam sada jedan od najpoznatijih ako ne i najpoznatiji analitičar za CS:GO u našoj regiji i čovek na koga svi mogu da računaju kada rade svoje turnire.
3. Kakav je posao analitičara na cs go sceni i da li je nekada naporno i prezahtevno?
– Posao analitičara je, barem meni, ne toliko težak s obzirom da ja pratim igricu sve vreme i igram je skoro svaki dan, u toku sam sa svim dešavanjima i onda znam šta se menja, da li je nabolje ili nagore, isto tako treba biti upućen u najbolje ekipe sveta i znati u svakom trenutku njihove taktike, pripremanja, prethodne turnire i njihova dostignuća. Ali kao što sam rekao, dugo sam u ovome tako da sam pratio scenu od njenog podizanja 2013. godine pa do danas.
4. Šta najviše voliš kod svog posla?
– Verovatno najbolja stvar u celoj situaciji je ta da radim posao koji volim i koji me ispunjava. Oduvek sam želeo da uradim nešto u gejmingu, da li to bilo da igram profesionalno ili da radim ovo što sad radim i uspeo sam u tome. Ne postoji dan kada sam otišao da radim i razmišljao jaoo sad treba opet da idem na posao, nego to shvatam kao još jedan dan sa drugovima gde gledamo kanter.
5. U kom trenutku si odlučio da je to baš ono čime želiš da se baviš? I koliko je teško bilo u početku?
– Onog trenutka kada sam seo u studio i krenuo da prenosim svoj prvi meč, video sam da je to posao koji bih želeo da radim i posao u kojem želim da napredujem. Većina me sada zna kao srpskog komentatora/analitičara za CSGO, međutim, moja karijera je počela na Engleskom jeziku i tu sam, da kažem, upoznao dosta ljudi koji su mi pomogli da dalje razvijem svoju karijeru. Kao i u svakom poslu i u ovom je početak bio težak, uvek sam hteo da znam više, gledao sebe ispred ogledala i pričao sam sa sobom na engleskom, kako bih usavršio grimase, mimiku i ostale stvari, da izgledam prirodno za stolom u studiju. Kao što sam već rekao, perfekcionista sam što se tiče tih stvari i sebi sam tu dodao dosta pritiska, ali to je ono što me učinilo boljim od drugih.
6. Znamo da si nedavno počeo i da snimaš za yt. Da li možeš nešto detaljnije da nam kažeš o svom yt kanalu i njegovom sadržaju?
– Odlučio sam da pokrenem taj youtube kanal, iako su me mnogi savetovali da uradim to ranije, ali jednostavno, iskren da budem, nisam baš imao ideju kako da pristupim svojoj publici. Kada je pocela 2020. godina, gledao sam dosta kontenta na jutjubu i video da, u stvari, od naših ljudi retko ko ima neki poučni sadržaj što se tiče Kantera, pa sam, eto, osmislio da svojim gledaocima pružim Najbolje Trikove i da ih pritom naučim kako da postanu bolji u igrici pošto smatram da znam dosta o istoj. Cilj mi je, naravno, da targetujem sve ljude koji su iole u tom svetu kantera i da to gledaju ljudi koji su zainteresovani da napreduju i možda jednog dana budu profesionalci u kanteru.
7. Da li bi mogao da daš neki savet našim čitaocima?
– Mislim da sam previše mlad što se tiče jutjuba, da bih mogao da savetujem, ali ako sam išta naučio tokom ove 4 godine, to je da uvek budete svoji i pokažete sebe kakvi jeste inače, jer ljudi treba da zavole vas zbog vas samih, a ne da glumite nekoga kako biste se izdvojili iz mase.
8. Šta bi poručio mlađim generacijama koje bi volele da krenu tvojim stopama?
– Mlađim generacijama bih želeo da kažem da se nikada ne zaleću, bez razmišljanja i savetovanja sa roditeljima. Ja sam imao dosta sreće da krenem da radim ono što volim, ali ne mora da znači da će imati još neko. Esport kao esport previše raste u prethodnih par godina, što znači i dosta prostora da se pojave neka nova lica sa svojim talentima i pokažu šta znaju. Budite uporni, završite školu, uvek ima vremena za igrice i onda ćete i sami videti da li možete da nastavite dalje i koliko prostora za napredak ima, da li to bilo u kastovanju ili igranju igrica profesionalno. Nemojte se plašiti da pitate nešto ukoliko ne znate, da tražite savete drugih ukoliko želite da budete u njihovoj bransi, jer znanje vodi tamo gde neznanje neće nikad, zar ne? Inače, hvala Čarsiji i Miljani što su odvojili vremena za mene i hteli da čuju moju priču, nadam se da će nekima pomoći ukoliko razmišljaju da urade nešto u esportu. Ostanite kod kuće i perite ruke.
Dragi naši čitaoci, nadamo se da ste uživali u ovom intervjuu, mi svakako jesmo. Sigurni smo da će se o ovom mladom momku tek pričati i pisati, a do tada pratite njegov youtube kanal i naučite nešto novo o kanteru.
M. P.