Verovatno su vam društvene mreže u skorije vreme preplavljene pričama o novom teleskopu koji je poslat u svemir. James Webb je teleskop koji je 25. decembra prošle godine poslat u svemir u cilju prikupljanja podataka iz udaljenijih oblasti. Uz pomoć svoje napredne tehnologije ovaj teleskop će moći da istraži nastanak prvih galaksija.
Teleskop koji vredi 11 milijardi dolara jeste projekat Nacionalne svemirske agencije (NASA), Evropske svemirske agencije i Kanadske svemirske agencije.
Koje su mogućnosti ovog teleskopa?
Teleskop je dobio ime po administratoru NASA-e od 1961. do 1968. godine. Njegove mogućnosti su velike. Prvenstveno, kao što je već rečeno, moći ćemo da saznamo kako su nastale i izgledale prve galaksije koje su ikada formirane u svemiru. Mi kao ljudi smo nemoćni da zavirimo u kosmičku prašinu u visokoj rezoluciji, ali je ovaj teleskop pravljen upravo za takve prilike! Iako ne znamo koliko tačno planetarnih sistema postoje, teleskop nam može otkriti postoje li planete koje imaju dovoljno vode i da li su nalik našoj. Teleskop James Webb pravljen je sa istim ciljem kao teleskop po imenu Hubble, međutim, James Webb ima mnogo veće mogućnosti od njegovog prethodnika.
Fizičke karakteristike teleskopa
Teleskop je, zanemarivši tehnološke mogućnosti, fizički fascinantno napravljen. Masa primarnog ogledala teleskopa iznosi čak 705 kilograma. Ogledalo teleskopa je napravljeno od berilijuma i obloženo zlatom. Sastavljeno je od 18 segmenata, a jedan segment teži oko 20 kilograma. Samo ogledalo je široko 6,5 metara, što je znatno više od teleskopa Hubble koji ima samo 2,4 metara.
Velika prednost James Webb teleskopa jeste sposobnost prepoznavanja infracrvenog svetla. Infracrveno svetlo predstavlja svetlo koje je van ljudskog spektra vidljivosti. Takođe će moći da gleda kroz masivne oblake neprozirne prašine gde su nastale zvezde i planetarni sistemi. Zbog svoje osetljivosti na svetlost, Webb ima zaštitu od Sunca veličine teniskog terena. Webb će nam reći više o atmosferama planeta koje orbitiraju oko drugih zvezda i, verovatno biti u mogućnosti da, ukoliko postoje, pronađe živote van naše planete.
Nešto više o teleskopu Hubble…
Hubble je teleskop koji je u nisku Zemljinu orbitu poslat 1990. godine. Dobio je ime po naučniku Edvinu Hablu i predstavlja jako važan korak ka stvaranju novijeg, boljeg teleskopa – James Webb-a. On je njegov direktan prethodnik. Teleskop Hubble snima svemirska tela i pojave oko Zemljine orbite u veoma dobrom kvalitetu. Veličina njegovog ogledala iznosi 2,4 metara. Njegovo ogledalo je znatno manje od novog, savremenijeg Webba, ali je takođe dosta doprinelo u istraživanju svemira. Hubble je doneo jako veliki podsticaj nauci i doneo mnogo novih znanja u modernu astronomiju. Ovaj teleskop ima instrumente koje mogu da snimaju u ultraljubičastom, vidljivom i bliskom infracrvenom spektru.
Razvojem tehnologije i razvojem nauke došli smo do zaključaka za koje su naši preci mislili da je nemoguće doći! Pravilnim korišćenjem tehnoloških resursa i veštim ulaganjem novca, truda i vremena, nauka je otkrila mnoge izume koji su dosta pomogli izučavanju univerzuma! Nauka je bila i uvek će biti jako važan deo života svakog čoveka, ne zbog svoje kompleksnosti, već zbog svoje svrhe olakšavanja života ljudima na Zemlji.
Autor: Bogdan Dimić