,,Naša deca iz kluba se takmiče po svojim kategorijama na svetskim, evropskim i državnim trkama”.

Vožnja rolerima je sport za koji postoji dosta interesovanja ali slabiji uslovi za njegov opstanak. Vranjski klub ,,Skijaški klub Besna Kobila” je klub koji se bavi obučavanjem u vožnji rolerima, a u zimskom periodu pravilnom i bezbednom skijanju. Po svemu sudeći potencijala ima jer su rezultati više nego vidljivi, što dokazuju i osvojene brojne medalje, te se nadamo da će se ovaj sport dobiti ,,svoje mesto pod suncem” i porasti na viši nivo i u našem gradu.

Kao neko ko je na rolerima punih 35 godina, za portal Čaršija danas govori najstariji roleraš i instruktor Predrag Đorđević.

Čaršija: Otkud interesovanje za ovaj sport, i koliko se dugo njime baviš?

Predrag: Interesovanje za vožnju rolera je krenulo negde devedesetih godina, a samo interesovanje za bavljenje ovim sportom je zapravo počelo sa vožnjom rošula, koje sam na poklon dobio sa 6 godina i više se nisam skinuo sa točkića, što bi značilo da se ovim sportom bavim 35 godina.

Čaršija: Kolika je popularnost ovog sporta sada u odnosu na period kada si ti počeo da se njime baviš?
Predrag: Kada sam pravio prve korake, ne znam baš koliko je to bilo zastupljeno. Danas iz razgovora sa mojim vršnjacima ispada da su pojedinci još tada počeli da voze rošule, pa odustali. Sada ima rolera za svačiji džep i dostupni su za sve uzraste što nije bila praksa kada sam počinjao da gajim strasti vezane za ovaj sport. Danas, vožnja rolera polako uzima maha, te u klubu stalno imamo upis novih članova početnika. Naravno, primećujem i decu samouke svuda po gradu, mada moram da dodam, sa veoma lošim držanjem i načinom vožnje. No, popularnost van Vranja je neuporedivo veća.

Čaršija: Pomenuo si da u klubu ima stalno upis novih članova početnika. S tim u vezi, imaju li deca interesovanja za rolere?

Predrag: U 90% slučajeva deca su vrlo zainteresovana i voze rolere bez problema. Onih 10% su nestrpljiva deca koja bi htela da obuku rolere i da odmah voze, poput nošenja patika, međutim to u stvarnosti ne ide tako. Postoji period gde početnik mora da se navikne na visinu i površinu točkića, da uspostavi kontakt sa centrom za ravnotežu i da nakon toga napravi prve korake na tvrdoj podlozi (beton, asfalt). Od tih 10%, njih 7% bude strpljivo i nauči da vozi, a 3% odustane – to je ono što sam primetio radeći sa decom koja dođu kod nas u klub.

Čaršija: Pomenuo si klub. Kako se zove klub i šta deca mogu da nauče kod vas?

Predrag: Naziv kluba je ,,Skijaški klub Besna Kobila”. Pored usavršavanja vožnje rolera tokom proleća, leta i jeseni, deca u zimskim mesecima mogu da nauče i skijanje, tako da je klub aktivan cele godine.

Čaršija: Da li postoje takmičenja na rolerima?

Predrag: Da naravno. Ima dosta klubova koji se bave i obučavaju decu raznim tehnikama vožnje rolera, od ekstremnih načina do fitnes vožnje. Naš klub preferira brzinske vožnje i inline alpine slalom. To su discipline u kojima se naš klub takmiči. S obzirom da za brzinske vožnje naš grad nema uslova da se deca adekvatno pripremaju, spremamo ih na stadionima za mali fudbal školskih dvorišta, a ti stadioni su suviše skučeni da bi smo mogli da se dobro pripremimo. Za slalom se takodje snalazimo, ali postižemo jake i ozbiljne rezultate. Naša deca se takmiče po svojim kategorijama na svetskim, evropskim i drzavnim trkama.

Zahvaljujem se roditeljima na entuzijazmu i finansijskoj pomoći jer omogućavaju svojoj deci odlazak na razna takmičenja. Tu je i naš direktor Đorđe Dedinac, koji nesebično ulaže svoj trud kako bi deci obezbedio odlazak i učešće na svim tim prvenstvima.

Čaršija: Gde i kako zainteresovani građani mogu da Vas nađu i da stupe u kontakt sa Vama, ukoliko žele da njihovi mališani pravilno nauče da voze rolere?

Predrag: Uvek možete da nas nađete u gradskom parku i stadionu za mali fudbal kod Gimnazije gde održavamo treninge tokom školskog raspusta ponedeljkom, sredom i petkom od 19h.  Takođe je dostupna i naša FB stranica ,,Skijaški klub Besna Kobila” gde svako zainteresovan može da nas kontaktira, a mi ćemo blagovremeno svakom dati potrebne informacije.

Čaršija: Znamo da se i ti takmičis i da iza sebe imaš dosta osvojenih medalja. Kako izgledaju pripreme za trke s obzirom da u našem gradu ne postoje uslovi?

Predrag: To je mukotrpan posao. Radeći i obučavajući decu, moram da priznam da i nemam puno vremena za svoje pripreme tako da za svoje treninge koristim noćne sate. Na takmičenjima se uglavnom oslanjam na celo životno iskustvo vožnje. Našem gradu nedostaju biciklističke staze koje bi bile idealne za vožnju rolera i razne treninge.

Trasa od autobuske stanice do petlje kod Motela bi bila dovoljna za kondicione treninge i tehniku vožnje rolera.

Čaršija: Da li postoji neka anegdota sa tvojih treninga?

Predrag: Evo jedne male dogodovštine. Desio mi se susret sa policijom sa uključenim rotacionim svetlima koja me je zaustavila jer sam koristio ulicu za trening tokom večernjih sati kada je manje frenkventan saobraćaj. Jednom od policajaca je to izgledalo kao da sam pošao ,,u samoubilačku misiju”. To je verovatno zato što nisu navikli da neko vozi rolere tom brzinom i na taj način.

Čaršija: Primetio si loš stav i držanje pojedinaca koji voze rolere, šta je uzrok tome?

Predrag: Primetio sam kod dece da im na jednu od nogu stopalo ide ka unutra ili spolja. To se dešava zato što roditelji kupuju deci nekvalitetne rolere za masovnu prodaju.

Predlažem da roditelji ipak porazmisle o kupovini kvalitetnih rolera kao sto su ROLLERBLADE, SEBA, POWER SLAJD, TEMPISH, K2… Ne govorim ovo da bih reklamirao, jer nemam ništa od toga, već da deca u početničkoj fazi vožnje ne bi deformisala svoje zglobove. Razumem podvodljivost šarenih motiva, silikonskih točkića i metalnih šina, ali ipak preporučujem kvalitet. Ono što je takođe važno je da je da roditelji povedu računa o načinu vezivanja rolera. Oni treba da budu dobro stegnuti i čvrsto vezani.

Čaršija: Šta preporučuješ Vranjancima, a šta mladim naraštajima?

Predrag: Roditelje bih posavetovao da ne projektuju svoje neostvarene snove na decu jer tako mogu da stvare kontra efekat, a mladim naraštajima poručujem: klinci, isprobajte neke hobije, oprobajte se u muzičkim instrumentima, plesu, folklore, crtanju, prirodnim naukama, svim sportovima koje naš grad nudi – negde ćete se već naći.