Statistika kaže da 1 na 250 žena i 1 na 2000 muškaraca razvije anoreksiju, a čak 5% ukupne populacije devojčica u pubertetu pogađa bilo koja vrsta poremećaja ishrane. Takođe, veći rizik za razvoj ovakvog poremećaja imaju osobe koje su doživele težu traumu ili emocionalni stres za vreme puberteta, osobe koje su bile ili jesu izložene seksualnom zlostavljanju ili pritisku okoline.
Da li je izgled savremene žene jedina njena vrednost?
Ako otvorite samo jedan “ženski” časopis možete pronaći pregršt novih modnih trendova i saveta, naslove kao što su “Želite da smršate brzo i lako? Evo kako da ponovo budete zadovoljne sobom”, a ispod toga različite dijete i savete kako da održavate vitku liniju.
Šta vam to poručuje?
Jedini način da budete zadovoljne sobom jeste da ste što bliže tom društveno prihvaćenom idealu lepote. A možete li vi to? Želite li to uopšte? Ili želite da se osećate prijatno u svojoj koži? Nema ni smisla da svi izgledamo kao modeli, da imamo duge noge i ravan stomak. Niko ne želi low-waist farmerke ponovo u modi.
Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka
-George Herbert
Ali danas, u odnosu na prethodne dve decenije na primer, mnogi ljudi shvataju da je idealna lepota sve samo ne idealna. Postajemo pozitivni kritičari lepote i postavljamo drugačije ideale. Podiže se svest o samom problemu. Poremećaji ishrane su veoma složeni i zbir su kako socijalnih faktora, tako i bioloških i psiholoških. Osobe koje imaju poremećaj ishrane ne treba osuđivati! Treba ih pitati: “Šta mogu da uradim da pomognem?” Treba i shvatiti da brojka na vagi ništa ne znači i da su svi ljudi sami po sebi lepi.
Autor: Milica Jovanović