Aутор: Стеван Милошевић
ЕЛЕГИЈА ЧЕЖЊЕ
Немој никада, молим те,
љубав свести на волим те,
не дај да ти срце клечи
пред олтаром ових речи.
Кроз те двери може доћи
само суза у самоћи,
а још веће зло се спрема
кад ни сузе више нема.
На згаришту таквог пира
нећеш наћи себи мира,
све док срце јаде нија
чућеш звуке елегија.
А с тим тоном чежња иште
неко ново пристаниште,
за све дражи што је чине
мало ватре без горчине.
Само тада љубав збиља
пољупцима благосиља,
кад у оку искра сјаја
чува срце од очаја.