DRAGA DECO, SREĆAN BOŽIĆ!

0
76

U susret najradosnijem Hrišćanskom prazniku. Dan kada slavimo dolazak Boga među ljude.

Dan Hristovog rođenja me posebno navede da razmislim o deci. Smatram da je Božić pre svega njihov, pa zatim naš praznik. Setim se razgovora Isusa Hrista i njegovih učenika, koji je zapisao sveti apsostol i jevanđelist Matej: ” U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: ”Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskome? I dozva Isus dete i postavi ga među njih i reče: ” Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je i najveći u Carstvo nebesko” (18, 1-4).

Smisao poređenja sa decom onih, koji bi hteli da uđu u Carstvo nebesko, svakako je više u osobinama, a ne u položaju deteta. Deca su nevina, nezlobiva, spremna da prihvate pouke roditelja, učitelja i starijih, ponizna su pred njima i imaju poverenje u njih. Baš te osobine Hristos traži od svojih sledbenika, kao što im to malo kasnije upućuje u trenutku kada učenici brane deci da dođu kod Njega: ” Pustite decu i ne branite im da dolaze k meni, jer takvih je Carstvo nebesko ” (Matej, 9, 14). Nije Carstvo Božije namenjeno samo deci, već i onima, koji zadrže dečije vrline: čednost, nezlobivost, poslušnost, smirenost, da takvi ostanu ceo život i ne iskvare se.

Ukoliko je, neko od nas, izgubio ove osobine, obratite se deci, oni će vas vratiti na pravi put, put koji vodi u srce Božije. Ne zaboravite da na taj način pomažete deci da uvek i zauvek budu dobri ljudi, o čemu nas je učio i blaženopočivši patrijarh srpski Pavle. Ne zaboravite njegove velike reči: ”Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.’’

26 (1)_620x0.jpg

Običaji:

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar se zove Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Rano ujutru se kreće u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra i peče pečenica. Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.  Dragi očevi, povedite svoju decu I uživajte u lepom običaju koji će najviše pamtiti upravo oni. Takođe, nije bitno takmičiti se sa komšilukom ko će iseći najveće drvo, to je najmanje bitno u celoj ovoj priči, jer setite te, da nam je drveće veoma važno. Dakle, jedno granje drveta je sasvim dovoljno za užitak cele porodice.

cesnica.jpg

Badnje veče

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su “kao Božić i Badnji dan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa decom unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Večera je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela.

Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume… Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom. Kada je u pitanju lomljenje česnice, običaji zavise od sredine do sredine. Na jugu Srbije, česnica se uglavno lomi na badnje veče, u ostalim gradovima to se najčešće prakitikuje ujutru na Božić. Drage domaćice, dozvolite svojoj deci da sami umese kolač. Nije bitno da li će narasti dobro ili ne, da li će biti slaniji nego inače, da li će biti tvrd ili mekan, mnogo bitnije od svega toga je ushićene dece dok budu uživala praveči kolač. Ukoliko, u porodici ima više dece (gde bi bilo onda veće sreće), možete ubaciti isto toliko novčića, na taj način bi svako dete dobilo svoju ovogodišnju sreću. Jer nije bitno koliko nam je trpeža bogata, već sa kojom količinom ljubavi i smirenja svmo svi mi obogaćeni.

BOŽIĆ

Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost (to se obično dogovori sa domaćinom). On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću. Posteite hram Gospodnji I odvedite decu na pričešće, ukoliko ste vi postili još lepše je kada se pričestite svi zajedno. To je ono šta se najviše pamti. Božić provedite sa onima koje najviše volite. Ukoliko znate da je nekome potrebna pomoć, pomožite im koliko ste u mogućnosti. Pozdravljate ljude osmehom uz najradosniji pozdrav ‘’HRISTOS SE RODI!’’, u tome se sastoji Hristov poziv učenicima, a pre njih i svim Hrišćanima, pa i nama danas, da se ne gordimo i uzvisujemo, već da smirenošću poštujemo druge ljude oko nas. Budimo uvek pravi primer deci.

 Ujedinimo sva srca ljubalju Božijom, koji je ‘’ radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek. ‘’

Poslanica patrijarha Pavla, leta Gospodnjeg 2007.

‘’ Pozdravom: HRISTOS SE RODI! – mi verujemo i ispovedamo da se u Vitlejemu judejskom rodi HRISTOS – Pomazanik Božiji, koji je po Božijoj volji! Mi ne samo da verujemo već iz iskustva znamo i ispovedamo da je HRISTOS EMANUIL, što znači S NAMA JE BOG! E, da bi zaista i istinski BOG BIO SA NAMA otvorimo srca svoja, očistimo ih i pretvorimo ih u obitalište Božije. Neka srca naša danas postanu novi Vitlejem, nove jaslice u koje će se smestiti nesmestivi; oblagodaćeni organ u koji će se trajno smestiti u Vitlejemu rođena Ljubav Božija. Danas i ovih radosnih prazničnih dana budimo domaćini Gospodu svome. Primimo Ga i pozdravimo u svojim domovima primajući one najmanje kao Njega samoga, ne gledajući ko je ko. U svojim hramovima proslavimo Ga na način koji Njemu priliči i pripada. Zadržimo Ga kao život našeg života, kao svetlost našeg bića. Ono što je naše i samo naše ljudsko neka se danas i zauvek pokori volji Božijoj da i mi možemo, kao Presveta Bogorodica reći: Gospode, evo sluge, odnosno evo sluškinje tvoje, neka i na meni i sa mnom bude volja tvoja. Zašto to kažemo? Zato što iz godine u godinu oko praznika Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista sve se više i više ističe ono što je naše ljudsko, a sve manje ono što je Božije. Zaista u opasnosti smo od komercijalno-folklornog praznovanja i slavljenja koje potiskuje suštinu praznika. Držanjem samo naših običaja, naša srca pogružena u vlastite nemire i bure ovoga sveta i dalje će ostati daleko od Gospoda, daleko od Bogomladenca Hrista. Naše srce i naš život stvoreni su za Gospoda. Srcâ i dušâ ispunjenih mirom Božijim moći ćemo slaviti Bogomladenca Hrista pesmom: Slava na visinama Bogu, na zemlji mir, a među ljudima dobra volja! Rođenje Hristovo je, pre svega i iznad svega, čin Božije ljubavi koja se otkrila cela i potpuna u ovaploćenom i rođenom Hristu Isusu. Sveti Jovan Bogoslov tu tajnu Božije ljubavi posvedočava rečima: „..Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni” (Jn 3, 16).

bozic (1).jpg

MIR BOŽIJI, HROSTOS SE RODI!

-VAISTINU SE RODI!

Autor teksta: Jelena Stanojković

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime