Autor: Emilija Mihajlović
Četvrta industrijska revolucija predstavlja svet umreženosti u kojem je digitalni marketing ključ za uspeh.
Svet, i gotovo sve u njemu, danas je povezano na jedan drugačiji, mnogima još uvek neshvatljiv, onaj digitalni način. Pametni uređaji su svuda oko nas, počevši od pametnih telefona koji su na neki način najavili digitalnu eru, automobila s velikim ekranima i 4G mrežom, raznih pametnih kućnih aparata, pa čak i pametnih sijalica u dnevnoj sobi. Svaki komad elektronike poseduje barem nekakvu mogućnost povezivanja i interakcije, bila to sinhronizacija dva ili više uređaja putem iste mreže ili komunikacije na nivou čovek – uređaj.
Za razliku od prethodnih industrijskih revolucija gde je ta jedna transformacija bila vidljiva prostim okom, digitalno doba čini se skrivenim u nekakvom virtualnom prostoru, zbog čega još uvek postoje oni koji četvrtu industrijsku revoluciju ne uzimaju dovoljno ozbiljno ili ih ta nemogućnost shvatanja virtualne stvarnosti i samog umrežavanja, zapravo na neki način plaši. Zbog lakšeg shvatanja, možete zamisliti internet mrežu kao ulicu, a uređaje kao kuće s kućnim brojevima. Svaki uređaj ima način na koji se prepoznaje, svoj broj, ako hoćete tako, i samim tim se uklapa u svoje mesto na karti, a razni algoritmi omogućuju nam da upravljamo svakim uređajem i servisom posebno. Tako naši računari pokazuju samo one e-mailove upućene nama, odnosno toj specifičnoj mreži, poput pošte koja stiže na kućnu adresu. Stranice na internet pretraživačima na isti način pamte naša omiljena podešavanja, zbog toga i svako od nas vidi drugačije rezultate pretraživanja. Ukratko, digitalna era je doba personalizacije, što uveliko daje na važnosti ličnim podacima koje ostavljamo na mreži. Pritom se ne misli na isključivo na podatke poput imena, adrese i broja računa, već podacima o tome što pretražujete, šta vam se sviđa, koji sadržaji Vas privlače i slično.
U poslovnom smislu te informacije znače neverovatno puno jer se sada mogu izravno nuditi proizvodi i usluge onima koji su prethodno svojim ponašanjem na internetu pokazali interes upravo za takvu vrstu proizvoda ili usluge, što je samo najjednostavniji primer vrednosti tih informacija. Skladno tome, marketinška industrija dobila je dodatnu vrednost i postala jedna od vodećih grana ekonomije, jer je upravo ona postala to što povezuje i taj svojevrsni menadžer koji spaja dve interesne strane. S jedne strane tu su proizvođači i trgovci, a s druge distributeri i krajnji korisnici koji takođe sve više traže upravo personalizovanu uslugu ili proizvod. Oni se danas jednostavnije nego ikada mogu povezati i komunicirati jedno s drugim, posredstvom stručnjaka digitalnog marketinga koji znaju prikupiti i analizirati sve te podatke, te potom kreirati nove sadržaje, koristiti nove komunikacine kanale i moderne alate, a sve to kako bi izgradili most između poslovne i korisničke strane, mogli bismo reći na trostrano zadovoljstvo.
U modernom svetu najveći problem nije kako proizvesti, već kako prodati, zato ne čudi što su Internet, kao najveća superplatforma za trgovinu proizvodima i uslugama, i digitalni marketing kao alat koji upravlja tom platformom, glavni pokretači nove industrijske revolucije. Oni koji su već uskočili na taj brod i još pre nekoliko godina u digitalnom marketingu prepoznali budućnost, danas su većinom prerasli iz malih biznisa u ozbiljne firme ili iz ozbiljnih firmi u megakompanije. Oni koji to danas misle da naprave, imaju šansu za opstanak, a oni koji uporno ostaju da plivaju uzvodno, polako ali sigurno ispadaju iz trke.