Devojčica ,,anđeoskog” glasa – Velina Stamenković iz Vranja

8
893

Čaršija: Otkud pevanje? Kako je došlo do toga da, tako mlada, kreneš da se ozbiljno baviš pevanjem?
Velina: Počela sam sa 4. godine da pevušim u crkvi sa ocem Metodijem, koji me je naučio tim početnim koracima vezanim za crkveno pevanje i liturgiju, onda je to dovelo do ovog da se danas polako usavršavam i da se ozbiljnije bavim pesmom i pevanjem. Jako volim kada je u Manastiru prisutan i Vladika Pahomije, kao i kada zajedno pevamo ili odgovaramo na službi. S njim sam najviše naučila duhovne pesme, a kasnije sam to usavršavala u crkvenom horu.

Čaršija: Koliko dugo već usavršavaš svoj glas u muzičkoj školi?
Velina: Prošle godine su me roditelji upisali u Muzičku školu, ali ne na časove pevanja, već da učim da sviram klavir, a svoj glas vežbam u horu pri Sabornom hramu sv Trojice u Vranju, a često i kući kada sa ocem pevam i učim nove pesme. Želja je i moja, a i tatina da stare etno pesme i duhovne pesme što bolje predstavimo i sačuvamo da se ne bi zaboravile.

Čaršija: Koliko je zapravo teško pevati visoke tonove?
Velina: Nije teško to otpevati, tako da, ko ima talenta i ume da to na pravi način izbaci iz sebe, to lako otpeva.

Čaršija: Šta kažu i kako reaguje tvoja porodica i drugovi u školi na tvoje sada već pozamašno angažovanje?
Velina: Najeću podršku imam od mame i tate koji me u svemu podržavaju, a tu ne zaostaju ni učiteljica Slavica Tasić i veroučiteljica Vesna Jovanović, čiju podršku uživam,  jer me prate na putu kojim sam pošla. Drugari iz škole su kul, te me i oni podržavaju u ovome.

Čaršija: Koliko je teško uskladiti obaveze u školi sa časovima pevanja?
Velina: Malo je teže sve to uskladiti, naročito što se pored škole i pevanja kojim se bavim,  bavim i karateom i imam tri treninga nedeljno.

Čaršija: Do sada si imala više javnih nastupa, imaš li tremu i šta je to što ti najviše drži koncentraciju?
Velina: U početku sam imala tremu, sada više nemam, a koncentrisanom me drži reakcija ljudi dok me slušaju i kada pogledom uputim pitanje tati ,,da li je dobro?”.

Čaršija: U gradu su postala prepoznatljiva kao devojčica ,,anđeoskog glasa”. Kako to lično utiče na tebe?
Velina: Meni je to jako lepo, i još više mi daje volju da idem dalje.

Čaršija: Pred kraj godine si nastupala na humanitarnom koncertu, kakvi su tvoji utisci?
Velina: Utisci su prelepi, jer je jako lepo pomagati ljudima kojima je pomoć neophodna na ovako jedan lep način. Sa tatom često idem kada on nosi pomoć i jako me sve to prvo rastuži, a onda i uveseli, zato što znam da kad mi izađemo, da će ti ljudi imati šta da ručaju ili večeraju, ili da obuku nešto toplo na sebi.

 

 

Čaršija: Kakvi su tvoji dalji planovi po pitanju pevanja? Šta poručuješ vršnjacima?
Velina: Još sam mala za neke planove, te o tome sada prave planove mama i tata, a vršnjacima poručujem da pevaju i da se raduju i biće im jako lepo, jer je detinjstvo najlepse doba, zato radujmo se u uživajmo u njemu

8 KOMENTARA

  1. I'm amazed, I have to admit. Rarely do I come
    across a blog that's equally educative and engaging, and let me tell you, you have hit the nail on the head.
    The issue is an issue that too few men and women are speaking
    intelligently about. I am very happy I stumbled across this during
    my hunt for something regarding this.

  2. Woah! I'm really enjoying the template/theme of this site.
    It's simple, yet effective. A lot of times it's difficult to get that
    “perfect balance” between user friendliness and appearance.
    I must say you've done a excellent job with this. Additionally, the blog
    loads very quick for me on Chrome. Outstanding Blog!

  3. Great post. I was checking constantly this blog and I'm
    impressed! Very helpful information specifically the last part 🙂 I care for such information a lot.
    I was seeking this particular info for a long time.
    Thank you and best of luck.

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime