Danas su Cveti, hrišćanski praznik koji obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovaj praznik se uvek pada u nedelju, dan posle Lazareve subote i nedelju dana pre Vaskrsa. Krajem IV veka je ustanovljen u Jerusalimu kao uspomena na poslednji ulazak Isusa Hrista u sveti grad i na poslednju nedelju njegovog života.
Cveti se obeležavaju u svim hrišćanskim zemljama, sa minimalnom razlikom u običajima.
Jevanđelisti beleže da je na kapijama grada Isus dočekan sa cvećem i listovima palme koje su ljudi bacali pred njegove noge. Kako je u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć zbog klime, narod na ovaj dan u crkvu nisu šimšir, tisu, grančice vrbe ili masline.
Cveti važi za jedan od najradosnijih praznika među pravoslavcima.
Kako običaju nalažu, uoči praznika Cveti deca i devojke odlaze u polja, gde beru cveće. Najčešće beru velike cvetove da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili snažni, ljubičicu da bi bili mirišljaviji i privlačni. Takođe, beru se i vrbove grančice, da svi budu napredni.
To cveće se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu, da prenoći. Dešava se ponekad da se to cveće potopi u vodu u kojoj se nalazi prstenje od zlata ili srebra, a potom se deca tom vodom umivaju.
Za brz napredak se stavlja vrbova grančica. Za zdravlje se stavlja dren, a devojke stave i ljubičice, ako ih ima.
Lazarice su, takođe, deo tradicije. Povorka devojaka koje su izvodile svoj ples pevajući pred svakom kućom a zauzvrat bi dobijale poklone.
Ovaj običaj je nagoveštavao razvoj devojčice u devojku stasalu za udaju. Kako verovanja nalažu, mora seići tri puta zaredom u “lazarice”, inače bi se mogla očekivati neka nesreća. Tako su devojke bile čuvane od prerane udaje. Svojom pesmom i igrom darivale su domaćine željama za napredak i uspeh.
Međutim, sve ove običaje vezane za praznik Cveti danas, po mišljenju stručnjaka i preporuci Crkve, treba zaobići i sačekati neko bolje vreme, zbog celokupne situacije u našoj zemlji.
Nemojte zbog toga da klonete duhom, već provedite praznik u miru i ljubavi sa svojom porodicom.
Srećan praznik!