Sveti Trifun je jedan od Hristovih velikomučenika. Nastradao je za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva, kao i pravoslavci, obeležavaju Svetog Trifuna 14. februara po novom kalendaru.
Sveti Trifun se proslavlja kao ,,Dan ljubavi i vina”.
Sveti Trifun, rođen je u selu Kampsadi u Frigiji. Potiče iz vrlo siromašne porodice, ali ga to nije sprečilo da bude poboža još od malih nogu. Bio je dete blagočestivih roditelja i često je svoje vreme provodio čuvajući guske dok je bio dete.
Za vreme svog života, Sveti Trifun, je iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz ljudi i pomagao je onima kojima je pomoć bila potrebna. Bio je od Boga darom čudotvorstva i isceljenja darovan.
Dok je car Gordija rimski carovao, Sveti Trifun se proslavio izlečivši mu bolesnu ćerku.
Kako je na presto došao car Dekije, tako su počeli i progoni hrišćana, mučenje i stradanje.
Sveti Trifun nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, te su mu odrubili glavu. Pogubljen je od strane cara Dekije 250. godine, a sahranjen je gde je i rođen, u Kampsadi.
Svetog Trifuna slave vinogradari, mehandžije i esnafi.
Običaji nalažu da na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograde i orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. To se radi jer se veruje u dobro rađanje grožđa.
Takođe, ako danas pada kiša, ova godina će biti bogata šljivama i bogata sama po sebi.
Vedro nebo na ovaj dan znači sušna i nerodna godina.
U narodu se veruje da sa Sveti Trifunom stiže proleće, budi se priroda, kao i lepa osećanja kod ljudi poput ljubavi.
Sela Šumadije ovaj dan slave kao zavetan dan, smatra se da ovaj svetac štiti sela od poplave i grada.
Sveti Trifun je, prema starim verovanjima, čuvar bilja, štiti ga od raznih štetočina. Običaj je da se njemu mole da šačuva njive i vinograde od raznih insekata.
