Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog proroka Iliju.
Sveti Ilija, potiče iz plemena Aronova iz Tesvit grada, a nazivan je i Tesvićaninom. Prilikom rođenja Ilije, njegov otac Savah je video anđele oko deteta kako povijaju dete kod ognja i daju mu da jede plamen. Ovim se smatra predznamenjem Ilijinog karaktera i sile koja mu je od Boga data. Svoju mladost proveo je u molitvi, često se povlačio u pustinju da bi se u tišini molio i razmišljao.
Najviše sukoba imao je sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom ženom Jezaveljom, gde su se oni klanjali idolima i odvraćali verni narod koji je služio jedinom Bogu živome. Jezavilja je naterala svog supruga da podigne hram Bogu Vaalu i odredi sveštenike da u njemu služe. Sveti Ilija je velikim čudesima dokazao silu i vlast Božju, te on zatvori nebo, i tri godine i šest meseci nije bilo kiše, te spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok službenici Vaala to nisu mogli da učine, a onda je svojom čudesnom molitvom prizvao kišu, umnoži brašna i ulja u kućama udovica u Sarpeti i vaskrsao preminulog sina jedne udovice.
Pre svoje smrti je uzeo Jeliseja i odredi ga za svog naslednika u proročkom zvanju, svojim ogrtačem je presekao vodu u Jordanu i najzad biva uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima.
U otkrovenju Jovanovom 11., piše da će se Sveti Ilija javiti pred kraj sveta da suzbije silu Antihristovu.
Sveti Ilija Gromovnik, koji je bio Bogovidac, čudotvorac i revnitelj vere Božije, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine.
Prema narodnom predanju, Ilija Gromovnik imao je dve sestre Marije – stariju Blagu i mlađu Ognjenu. Ilija bije gromom, Ognjena ognjem, a Blaga raspiruje vetrom.