Srpska pravoslavna crkva u Vranju i njeni vernici, kao i vernici širom Srbije i sveta slave Lazarevu subotu ili Vrbicu.
Praznik Lazareva subota se slavi kao uspomena na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje. Značenje ovog praznika jeste pobeda života nad smrću.
U hrišćanstvu se pominju stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, na bogosluženjima, kao garancija za vasrksenje svih vernika.
Vaskrsli Lazar od tada je živeo pod imenom Jovan i bio je jedini je učenik koji je stajao na Golgoti ispod razapetog Hrista.
Ostatak svog života proveo je na ostrvu Kipar, gde je doživeo duboku starost.
U pravoslavne hramove unose se mlade grančice vrbe, koje se osveštaju i dele narodu. Zatim, kreću svečane povorke oko crkve. Na tim povorkama su uglavnom deca.
Ovaj praznik je dečiji praznik i dan njihove radosti, a mnoge porodice ga slave i kao svoju krsnu slavu. Slavska trpeza je uvek posna.
Lazareva subota najavljuje praznik Cveti, koji je sutra. Dan kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.
Običaj je da se na Lazarevu subotu, uveče, potopi livadsko cveće u vodu, kako bi se sutradan, na praznik Cveti, umili tom vodom i tako započeli dan.
Sa ovim praznikom počinju veliki Vaskršnji praznici.